Šta bi devalvacija dinara donela agraru?

Ako pitate guvernerku Narodne banke Srbije Jorgovanku Tabaković, kurs dinara nije precenjen. Sa druge strane, nisu retki ekonomisti koji tvrde upravo suprotno tj. da je stabilnost domaće valute postignuta prodajom deviza iz zaduživanja, što nas gura ka daljem zaduživanju.

Jedan iz ove druge grupe, a koji se relativno često izjašnjava po ovom pitanju, je i ekonomski novinar Živan Lazić. Evo njegovog viđenja najvažnijih parametara date problematike.

Dinar nije na listi razmenjivih valuta u svetu

Koji konkretni parametari ukazuju na to da je kurs dinara precenjen?
Nijedna berza u svetu nema dinar na listi razmenjivih valuta, pa naš novac u inostranstvu ne možeš ni kupiti, ni prodati, pogotovo ne po oficijelnom kursu. Bivši guverner Jelašić je pokšao da dinar uvrsti na finansijske berze u Beču i Segedinu, naravno bez uspeha. Takođe, nacionalni BDP je 2000. godine iznosio 13 milijardi dolara, privredni rast, prema zvaničnoj statistici, iznosio je 11, a narednih godina, do globalne krize 2008., kretao se između 5 i 6 odsto, te je po toj kalkulaciji vrednost svega što se ovde proizvelo bila oko 22 milijarde dolara.

Međutim, statistika je u javnost izlazila sa 28 milijardi dolara, a razlika je usled nerealnog kursa dinara, jer BDP prvo računamo u dinarima, pa kasnije dobijenu vrednost transferišemo u čvrstu valutu. Upravo ne poklapanje sa cifrom dobijenom na osnovu stope uvećane vrednosti proizvodnje ukazuje na problem kursa i stepen neusklađenosti. U to vreme dinar je oscilovao između 78 i 88 za evro. Računica je pokazivala da je realan kurs bio oko 115 dinara. Naredne, 2009. godine imali smo pad proizvodnje od 3,4 odsto, potom godišnji rast od po dva odsto, do 2014. godine, kada usled nepogode nad Obrenovcem, imamo pad 1 odsto, prošle godine rast 1,5 odsto. Ukupno, rast od 2008. nije iznad 9 odsto. Dakle, naš BDP je na novou 24,5 milijarde dolara, mada statistika javnost zavarava za 38 miliijardi. Ovakav raskorak ukazuje na stalno uvećanje precenjenosti domaće valute i danas je svakako 60 odsto, možda i više.

Zbog precenjenog kursa uvoznici prodaju robu po nerealno niskim cenema

Kome odgovara precenjen kurs?
Precenjen kurs omogućava uvoznicima da robu inoporekla ovde prodaju po nerealno niskoj ceni. Gubitak nadoknađuju time što sa nerealno malo dinara obezbeđuju dovoljne količine čvrste valute. Zapravo, nerealan kurs i jeste posledica orijentacije razvojne politike Srbije posle promena, zasnovane na domaćoj potrošnji i uslugama, umesto na razvoju proizvodnje i izvoza. Precenjen kurs odgovora i onima kojii poslovanje obavljaju na dinarskom području, pa i plate mogu isplaćivati jedino u dinarima. Možda ponajviše odgovara javnom sektoru, čije zarade su i do 70 odsto više od privatnika u poslu sličnog stepena složenosti, a rade upola manje. Odgovara i bankama koje su kreditirale potrošnju, umesto da investiraju u proizvodnju.

Politika kursa destimulativna - izvozi samo ko mora

Kako precenjen dinar utiče na domaću privredu, a posebno izvoznike?
Očajno. Izvozi samo ko mora, inoplasman često donosi i gubitak. U tom smislu, politika kursa je ne samo destimulativna već i pogubna. Srbija je malo tržište i ozbiljna inopotražnja je ta koja jedino može ozbiljnije podstaći ovdašnju proizvodnju. No, i ceo ambijnet, a pre svega monetarna politika, mora biti primerena razvoju proizvodnje roba i usluga, te njihovom što većem izvozu. To je ekonomska pozicija svake male države, uz izuzetke onih koje raspolažu izuzetnim bogatstvom, kao Kuvajt naftom.

Na žalost, kod nas je ekonomska politikla u celini, ponajviše monetarna, u funkciji povlašćenih i potkupljenih slojeva, a ne u javnom interesu.

Devalvacija kursa potrebna domaćim prehrambenim proizvođačima

Šta bi domaći prehrambeni proizvođači dobili devalvacijom kursa?
Propušten je period izrazito visokih cena poljoprivrednih, posebno ratarskih useva, od 2007. do 2014. godine. Izvoznici su dobijali visoke cene u dolarima (evrima), ali su seljaci dobijali male svote dinara. Setimo se da je pšenica dostizala i 380, kukuruz 340, šećer 990 dolara po toni, a i suncokret i soja su se odlično kotirale. Takva konjunktura nije iskorišćena da se razvije i modernizuje ratarstvo u Vojvodini. Naravno, na razvijenom ratarstvu počiva razvoj stočarstva, pa prehrambene i dobrog dela prerađivačke industrije. Posebno su oštećeni konditori, prilično traženi na regionalnom tržištu, ali mesna i industrija prerade mleka nisu se razvile ni približno potencijalu kakvim su raspolagale.

Kombinacija visokih cena osnovnih ratarskih proizvoda na svetskoj berzi i loše ekonomske, u sklopu toga i monetarne, politike Srbije su učinile da je naš agrokompleks u velikoj meri redukovan na proizvodnju osnovnih sirovina. Kao da smo Bangladeš ili Bocuana. Domaći prehrambeni proizvođači u svom izvoznom proizvodu imaju visok udeo domaćih inputa i uspostavljanjem realnog kursa dinara bili bi među najvećim dobitnicima. Tačnije, tržite bi realnije vrednovalo njihov doprinos.

Sada je teško reagovati zbog socijalnih posledica

Zašto se država ne odlučuje na devalvaciju?
Suviše dugo, skoro 14 godina, vodi se politika precenjenog i sve nerealnijeg kursa dinara i sada nije lako reagovati. Socijalne posledice bi bile krupne, pogotovo u drušvu koje nije prihvatilo solidarnost kao vrednost i nije razvilo mehanizme socijalne zaštite. U suštini, precenjena kupovna moć povlašćenih grupa u Srbiji se pokrivala i pokriva rastućim zaduživanjem Srbije, ali i trošenjem novca dobijenog privatizacijom kroz budžet, na potrošnju, umesto da država tim novcem razvije infrastrukturu, modrnizuje školstvo i zdravtsvo te podstakne invsticioni ciklus.

Precenjen dinar je nabolja ilustracija jedne komotne i politike usmerene samo na interese bliske vlastima, koju su sprovodile, u manjoj ili većoj meri, sve postopetooktobarske vlade, da ne idemo dalje u prošlost, bez obzira na neke međusobne ideološke razlike.

Da li bi država sama trebalo da delvalvira valutu ili da dopusti da odnos ponude i tražnje to definiše?
Uvek je bolje da se kurs formira na tržištu. Međutim, plašim se da je sada razlika između oficijelnog i tržišnog kursa prevelika, te da je neophodna devalvacija.

Šta bi bilo sa kreditima "vezanim" za evro u slučaju devalvacije?

Ako bi došlo do devalvacije a krediti su "vezani" za evro šta bi bilo sa dugovima poljoprivrednika koji su se zadužili za kapitalne investicje poput hladnjača, traktora, plastenika, sistema za navodnjavanje?
To pitanje je prisutno kod svih kredita "vezanih" za čvrstu valutu, a ne samo plasiranih u poljoprivredu. Moguće rešenje je da država jednostavno ne prizna valutnu klauzulu i sve kredite računa u dinarima, po kursu na ugovaranja, ali i da se kamata uveća. To bi dovelo do produžene otplate. Ideja je da ceo trošak promene kursa ne padne ni na banke, ni na korisnike kredita, već da se podeli na ravne časti između zajmodavca i korisnika kredita. Nedopustiva bi bila socijalizacija ovih gubitaka, odnosno da država preuzme i najmanji deo troškova. U suštini, odobravanje kredita uz valutnu klauzulu bila je greška oba partnera, jer naša ekonomija nije bila sposobna za ovu vrstu kreditiranja.

Drugačije mišljenje

Želeo sam da o eventualnoj devalvaciji kursa dinara čujem mišljenje i uslovno rečeno "druge strane". Zato sam pitanja postavio našim, u medijima često prisutnim, agroekonomistima, profesorima univerziteta, predstavnicima kompanija iz agro sektora i prehrambene industrije. Od 10 sagovornika dobio sam samo jedan odgovor sa molbom da ne navodim njegov izvor. Zanimljivo, gotovo niko ne želi da "istrči" po ovom pitanju. Pa evo i tog jednog odgovora:

"Opšte je poznato da je u Srbiji poslovanje svih privrednih subjekata pa i onih u poljoprivredi i prehrambenoj industriji vezano za evre, tako da bi devalvacija domaće valute izazvala mnogobrojne pometnje u poslovanju. Ako razgovaramo o uvozu raznih sirovina, čija je cena u evrima ili dolarima, to bi sigurno dovelo do poskupljenja proizvodnje a samim tim i finalnih proizvoda. Treba imati u vidu da je veliki broj privrednih subjekata kreditno zadužen i to u dinarima a da se svi krediti vezuju za iznos u evrima, tako da bi devalvacija dinara dovela do još veće kreditne zaduženosti. Po pitanju izvoza poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u slučaju devalviranja dinara, pitanje je da li bi se on uvećao. Ovako na prvi pogled devalvacija generalno odgovara izvozno orijentisanim ekonomijama, pod uslovom da već imaju konkurentnu proizvođačku cenu i da ne zavise od uvoza sirovina i ostalih inputa za proizvodnju. Možda i bi dugoročno kada bi u Srbiji bilo mnogo više konkurentnih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda za izvoz. Tu je onda i pitanje nominalne vrednosti plata radnika koje bi bile manje.

U svakom slučaju za konstantnost svakog poslovanja i kratkoročno i dugoročno veoma je važan stabilan kurs, posebno u ovako teškim uslovima privređivanja kakvi su u našoj zemlji gde se gubi na mnogo strana pa i na kursnim razlikama. Ono što bi svim privrednim subjektima pomoglo u poslovanju jesu mere koje bi omogućile da kurs dugoročno bude stabilan i da se kursne razlike svedu na minimum. Pretpostavljam da bi i BND cele zemlje bio nominalno niži u slučaju devalvacije, što nije dobro kada se svi trude da privuku investicije u Srbiju. Ako se uz sve gore navedeno uzme u obzir i inflacija, verujem da bi svako pomeranje kursa dovelo do rasta cena na malo, što nije dobro pre svega za građane."

U svakom slučaju, po ovom pitanju ne postoji ni približno jedinstveno mišljenje pa bi eventualni potezi države u smeru devalvacije dinara morali da budu detaljno planirane. Sa svim pozitivnim i negativnim posledicama.