Šta utiče na kvalitet stajnjaka i kako ga pravilno primeniti?

Stajnjak je đubrivo organskog porekla i predstavlja smešu čvrstih i tečnih ekskremenata životinja i prostirke koji su podvrgnuti procesima previranja. Osim brojnih benefita, ovo prirodno đubrivo je, pre svega, izvor hraniva za biljke. Takođe, povećava sadržaj organske materije u zemljištu i popravlja njegovu strukturu.

Savetodavac za ratarstvo i povrtarstvo, Suzana Rašić iz PSSS Niš, kaže da je stajnjak po definiciji organsko đubrivo, ali da bi se zvanično tretiralo kao sertifikovano organsko, mora da prođe sertifikacioni proces, što se razlikuje od njegove prirode. Za razliku od veštačkih koja su dopunska, nepotpuna, stajnjak je ipak potpuno đubrivo koje poseduje određene osobine.

"Sadrži sve neophodne hranljive materije za normalan rast i razvoj biljaka, ima produženo dejstvo četiri do pet godina, ali i poboljšava fizičke osobine zemljišta, tačnije vodno-vazdušni režim. Laka zemljišta vezuje, a teška čini rastesitim", navodi ona, dodajući da stajnjak povećava snagu držanja vode i vezuje hraniva sprečavajući njihovo ispiranje.

Šta sadrži?

Kada je reč o sastavu stajnjaka, on se razlikuje od zavisnosti od vrste, starosti i načina uzgoja stoke, vrste hraniva i prostirke, nege i stepena razgradnje.

"Svaka stoka daje drugačiji sastav izmeta, što opet zavisi od vrste hrane i načina varenja. Stoci se, obično, kao prostirka postavlja slama pšenice koja upija tečni izmet, povećava količinu đubriva i čini ga rastresitim, što ubrzava razlaganje", napominje i dodaje da ne treba preterivati sa količinom slame, jer to negativno utiče na kvalitet stajnjaka.

Kako bi on sazreo, naglašava naša sagovornica, potrebno je da prođu četiri meseca. Tada đubrivo postaje poluzgorelo i može se odmah i upotrebiti.

"Ne preporučuje se njegova ranija ili kasnija primena, jer poluzgoreli stajnjak sadrži najviše hranljivih materija i ostalih potrebnih sastojaka za biljku".

Laka i teška zemljišta

Međutim, ima slučajeva kada se odstupa od pravila.

Za đubrenje peskovitih, lakših zemljišta, pojašnjava Rašićeva, bolje je upotrebiti stajnjak koji je malo ležao, pa je još uvek slamast, kako bi se adekvatnije povezale čestice peska. Peskuše su, inače, topla zemljišta u kojima će se raspadanje vrlo brzo nastaviti i dostići potreban stepen zrelosti kakav bi se dobio dužim odležavanjem. Ako bi se ovakva zemljišta đubrila zgorelim stajnjakom, kaže ona, njihovo dejstvo bi bilo brzo, ali bi kratko trajalo.

Nasuprot peskovitim, teška, glinovita zemljišta je bolje đubriti potpuno zgorelim stajnjakom, jer su hladna i sabijena, te vazduh sporije prodire u njih.

"Ukoliko bi se na takvim zemljištima primenio slamasti ili poluzgoreli stajnjak, raspadanje bi teklo sporo, jer ne postoje uslovi za brži rad mikroorganizama. To znači da dejstvo ovog đubriva ne bi došlo do izražaja i ne bi se postigao cilj đubrenja", navodi naša sagovornica.

Važna je pravilna primena

Stajnjak, inače, ima uticaja i na stvaranje pogodnog granulacijskog sastava zemljišta koje je najpogodnije za obradu. Čini ga rastresitim, a takvo zemljište bolje upija vodu, samim tim je i vazdušni režim znatno poboljšan.

"Stajnjak nije samo tradicionalan izbor naših starih, već ključni saveznik modernog poljoprivrednika u vreme sve očiglednijih klimatskih promena. Pravilnim izborom zrelosti đubriva i njegovim prilagođavanjem tipu zemljišta, bilo da vezujemo nemirne peskuše ili otvaramo tešku glinu, direktno utičemo na plodnost, strukturu i vodni bilans njive", ističe ona.

Kako, kada i koji stajnjak rasipati oko voća?

Kako zaključuje, ulaganjem truda i pravilnom negom stajnjaka zemljište postaje otpornije na sušu, obrada je lakša i jeftinija, a prinosi stabilniji. Ističe i da za svakog domaćina koji gleda u budućnost, povratak ovom kompletnom organskom đubrivu predstavlja najsigurniji put do zdrave zemlje i sigurne zarade.

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor