Dva najvažnija činioca su smanjene količine padavina i povećan salinitet vode što je uzrokovano, na primer, porastom nivoa mora i olujnim naletima. Ti faktori mogli bi da smanje prinose voća za oko 21%, odnosno 28%, ukoliko se ne preduzmu mere.
Istraživači sa jedne londonske škole (London School of Hygiene and Tropical Medicine) otkrili su da prinosima određenog voća, kao što je grožđe ili banane, preti smanjenje gotovo trećine prinosa, a sve zbog klimatskih promena.
Dva najvažnija činioca su smanjene količine padavina i povećan slanitet vode što je uzrokovano, na primer, porastom nivoa mora i olujnim naletima. Ti faktori mogli bi da smanje prinose voća za oko 21%, odnosno 28%, ukoliko se ne preduzmu mere.
Suša bi najviše uticala na grožđe, banane i kikiriki dok bi salinitet uticao na agrume, pokazalo je istraživanje.
Ova studija objavljena je u časopisu Environmental Research Letters, a u njoj su provereni svi dostupni podaci o tome kako će promena klime uticati na voće, semenke i orašaste plodove.
Zanimljivo je da povećane koncentracije ugljen dioksida ubrzavaju fotosintezu u biljkama što može da dovede do poboljšanog rasta bobica i kikirikija. Ali, istovremeno dovodi i do porasta temperature predviđene klimatskim promenama.
Povećan salinitet vode može da utiče na različite useve na različite načine, na primer, faza rasta lešnika i reproduktivna faza kikirikija posebno su osetljive na sušu dok su bademi relativno otporni.
Istraživači su otkrili da suša i salinitet vode imaju veći uticaj na prinose od viših temperatura - ali, kako piše telegraph.co.uk, to bi moglo da bude zato što je objavljeno više istraživanja o suši i njenom uticaju na voće i semenke nego o visokim temperaturama.
Paulina Šilbilk, docent prehrambene i ekološke epidemiologije na LSHTM i jedan od autora studije, rekla je da je važno gledati na klimatske promene i njen uticaj na hranu sa visokom hranljivom vrednošću.
Profesor Šilbilk i njen tim sproveli su sličnu studiju na povrću prošle godine - što je takođe otkrilo da bi klimatske promene mogle da smanje prinose za oko trećinu.
"Čini se da voće i povrće nije tako otporno kao što smo mislili. Osim toga, u svetu u kom je konzumacija voća i povrća mala - u Velikoj Britaniji samo 20 odsto odraslih pridržava se preporuka pet porcija na dan - svako dalje smanjenje potrošnje moglo bi da bude štetno", rekla je.
Delovi sveta koji su posebno ranjivi obuhvataju podsaharsku Afriku, Ameriku i Indiju, pokazalo je istraživanje.
"Budući da je svet povezan, moraćemo da preispitamo kako da pronađemo održiv i prilagodljiv prehrambeni sistem", izjavila je Scheelbeelk.
Tagovi
Autorka
