Sve veća ugroženost vodoizvorišta, podzemnih voda i reka

Meštani Paštrića bili su svedoci nestajanja brda Kamalj odakle se eksploatisao kameni agregat. Kako su zalihe na tom mestu nestajale, sredinom ove godine, krenula su istraživanja na susednom brdu, u neposrednoj blizini vodoizvorište. To je izazvalo reakciju meštana koji su se okupili u neformalnu grupu Ne damo vode Mionice, a u želji da se animiraju nadležni državni organi, lokalna samouprava i javnost i da se ne dozvoli eksploatacija kamena u neposrednoj blizini vodoizvorišta.  

"Izvorište Paštrić ima kapacitet od 38 litara u sekundi i u odnosu na broj stanovnika, to je dovoljna količina da se svi građani snbdevaju, ali zbog velikih gubitaka, koristi se tek polovina kapaciteta. I nije samo kapacitet ono što je dobro, radi se o vodi vrhunskog kvaliteta. Na zahtev ministarstva zdravalja, urađen je elaborat 2016. godine i određene su tri zone sanitarne zaštite. Elaborat je uradio Rudarsko-geološki fakultet, a kopanje kamena nije bilo dozvoljeno čak ni u najudaljenijoj trećoj zoni", kaže iz udruženja Ne damo vode Mionice Jelena Jovičić-Petrović. 

Smanjena sanitarna zona zaštite

Elamorat o sanitarnoj zaštiti 2016. godine uradio je Rudarsko geološki fakultet, a 2021. na zahtev Opštine, urađen je novi, ali ovoga puta, angažovana je Kompanija "Gea Water Work d.o.o." iz Smedereva. Najveća izmena je bila da se smanjuje sanitarna zona zaštite vodoizvorišta. 

"Do 2015. godine nije postojala sanitarna zona zaštite, a zakonska je obaveza JKP da obezbedi izvorište. Elaborat o zaštiti rade licencirane firme, oni su to uradili i ja se nisam tu mešao", kaže predsednik Opštine Mionica Boban Janković. Na taj elaborat je saglasnost dalo Ministarstvo zdravlja.

"Na teritoriji Opštine Mionica postoje brojni kamenolomi. Da prave štetu na infrastrukturi, prave, ali kad pogledate sa druge strane, od čega bi se pravili putevi, brze saobraćajnice. Da li ima uticaja na vodoizvorište, postoji struka koja to treba da kaže. Ministarstvo daje dozvole za istražne radnje, a ne lokalna samouprava. Svi negde nešto buše, ali ne daje dozvolu lokalna samouprava", kaže Janković i dodaje da najveću štetu zbog kamenoloma ima lokalna samouprava. Pre svega na infrastrukturi, ima velikog zagađenja zbog prašine, ali to sve treba da se rešava sa elaboratima posle, kad firma koja eksploatiše kamen završi sa tim, a taj prostor treba da se rekultiviše.

Stručnjaci upozoravaju na mogućnost zagađenja izvora

Uvidom u Elaborat iz 2021. može se videti, da nije bilo dopunskih istraživanja, pa samim tim nije bilo ni opravdanja da se menjaju granice postojeće sanitarne zaštite. Laboratorije analize koje se redovno rade, pokazuju da je voda ispravna za korišćenje, ali stručnjaci upozoravaju da je sastav stena takav da omogućava brz protok tečnosti i samim tim je i veća mogućnost zagađenja izvora.

Usled eksplozija prilikom miniranja, može doći do povećanja količine kreča u vodi, a zagađenje može nastati i od motornih ulja iz mašina. Na području kamenoloma, mogu se stvoriti pukotine, pa samim tim voda može promeniti tok, otići u veće dubine i izvor može potpuno nestati.  

"Zanimljivo je da je brdo Kamalj u vreme dok je tu vršena eksploatacija bilo u zoni sanitarne zaštite. Po nalogu sanitarnog inspektora, Opština je bila ta koja je trebalo da se stara o zoni vodoizvorišta, ali umesto da ga štiti, zatraženo je da se zona zaštite u tom delu smanji. U dopisu koji je poslat izrađivaču, Opština je navela da tu postoje mali porodični kamenolomi, što nije tačno. Drugi argument je da je potrebna dodatna papirologija za održavanje puta koji prolazi kroz zonu zaštite, ali je na kraju onaj glavni razlog, a to je da se izađe u susret privrednom subjektu koji se tu nalazi", objašnjava Jelena Jovičić-Petrović.

"U Elaboratu koji je urađen 2021. uglavnom su prepisani delovi iz prvog, ali se navodi i da zona zaštite ometa eksploataciju kamena, kao i da se kapacitet izvorišta smanjio, pa je zato potrebno smanjiti i zonu zaštite. To nije utvrđeno, već se do te konstatacije došlo manipulacijom brojkama".

U planu akumulaciono jezero na reci Ribnici

I to nije kraj. U ovoj Opštini u planu je da se izgradi novo veštačko jezero na reci Ribnici, sa branom visokom 40 metara. U zahtevu za odlučivanje o potrebi izrade Studije o proceni uticaja na životnu sredinu, JVP Srbijavode su navele da bi brana štitila od poplava, a mogla bi se koristiti za navodnjavanje i vodosnabdevanje. 

Površina tog prostora iznosila bi oko 80 hektara, poljoprivrednog zemljišta, šuma i reka. Razradom plana, kada bude definisana površina i pozicija akumulacije, definisaće se i status domaćinstava koje se nalaze na tom području, navedeno je u Informaciji o lokaciji koju je izdalo Ministarstvo građevine.

Grupa građana "Ne damo vode Mionice" smatra da brani nije mesto iznad pećine i manastira. U cilju sprečavanja uništavanja Ribnice branom visokom 42 metra, ukazali su da su Srbijavode naprapravile "slučajnu grešku" u dokumentaciji podnetoj Ministarstvu za zaštitu prirode i to baš u najvažnijem podatku koji odlučuje o tome da li će se raditi ili ne studija uticaja akumulacije na životnu sredinu.

Oni su pogrešno naveli kubikažu retenzionog prostora, da je manja od 10 miliona kubika, a ne 13, koliko zaista iznosi. Ovo je veoma važan parametar, a posledica ovakve "greške" mogla je da bude kobna po Park prirode Ribnica, podzemne vode, biljni i životinjski svet.

Ova primedba od strane ministrastva smatrana je opravdanom, pa je u rešenju navedeno da "predmetni projekat može u značajnijoj meri da ugrozi životnu sredinu - štetnim uticajem na biljni i životinjski svet, degradacijom prostornih odlika i kulturnih dobara, kao i mogućim negativnim uticajem na zemljište, površinske i podzemne vode, posebno u slučaju akcidenta", pa je naložna izrada Studije procene uticaja na životnu sredinu. 

Kompanija Eurolitijum bi da istražuje geotermalne vode

Da su vode u valjevskom-mioničkom basenu u fokusu mnogih, pokazuje i nedavno saopštenje Kompanije "Eurolithium Balkan", u kom je navedeno da su od resornog ministarstva zatražili dozvole za istraživanje geotermalnih voda na području Valjevsko-mioničkog basena. Navode da bi ceo projekat, vredan oko milion evra sami finansirali i da bi rezultate i objekte nakon istraživanja dali Gradu Valjevu na raspolaganje bez naknade.

Podsetimo da je za istražno polje Valjevsko-mioničkog basena, Viši sud u Valjevu doneo privremenu meru kojom su Kompaniji Eurolithium zabranjena primenjena geološka istraživanja bora i litijuma. Na ovom području je došlo i do curenja vode iz pojedinih istražnih bušotina, pa voda iz pojedinih seoskih bunara više nije za upotrebu zbog enormnih koncentracija bora.

Za drugo istražno polje, Valjevo sever, inspekcija je donela rešenje o zabrani istraživanja jer je Kompanija vršila istraživanja na poljoprivrednom zemljištu, što je zabranjeno Zakonom. Ova kompanija za to područje nije dobila produžetak dozvole za dalja istraživanja.