Svega 16 odsto proizvodnje osigurano

Koliko je osiguranje proizvodnje važno potvrđuje i primer iz prakse ratara iz Zrenjanina i okoline kojima je pšenicu prošle godine požnjeo grad i to na više od 10.000 hektara. Stradao je i suncokret. Na njive koje su bile osigurane procenitelji su veoma brzo izašli.

Poljoprivrednici kažu da su zadovoljni naknadom koju su dobili od osiguravajućih kuća. Među poljoprivrednicima koji nisu osigurali svoje useve najviše je malih proizvođača. Oni kažu da je za njih osiguranje skupo. Većina se nije raspitivala o subvencijama koje u ovoj oblasti nudi država, a koje se upravo odnose na površine do 20 hektara.

Polise osiguranja nisu skupe

Zemljoradničke zadruge od poljoprivrednika očekuju da, kada ugovaraju posao, svoju proizvodnju i osiguraju.

"Svedoci smo da se klima menja što prouzrokuje različite elementarne nepogode. Polise osiguranja više nisu skupe. Osim toga, od premije osiguranja država subvencioniše 40 odsto. Mi iz ZSV nastojimo da našim zadrugama i zadrugarima pomognemo pružanjem informacija kako da se što lakše osiguraju. Razlog je taj da kada dođe do nepogoda, svi su u problemu, počev od zadruge koja je finansirala proizvodnju do proizvođača koji je koristio ta sredstva i ne može da se razduži", kaže Radislav Jovanov, predsednik Zadružnog saveza Vojvodine.

Pozitivan primer iz prakse

Zemljoradnička zadruga "Polet" iz Aleksandrova može se navesti kao pozitivan primer. Ona je kod dve osiguravajuće kuće osigurala, kako kaže njen direktor Bojan Stepanović, sve. Počev od imovine, preko mehanizacije, mašina, radnika, pa do useva. Prema njegovim rečima, osiguranje useva nije luksuz, već je potreba.

"Troškovi osiguranja po hektaru nisu toliko visoki da bi se sve svelo na razmišljanje da li će se nešto dogoditi ili ne. Mi obrađujemo velike parcele, pa nam se ne isplati da rizikujemo. Za osiguranje pšenice i suncokreta izdvajamo 500.000-600.000 dinara i ne isplati se da prinose u vrednosti većoj od pola miliona evra rizikujem. Usevi na površini od 600 hektara su osigurani od poplave, požara i od grada, dakle od osnovnih rizika. Od oluje nismo osiguravali useve, jer je na osnovu analize nažeg područja utvrđeno da ova pojava nije toliko zastupljena, a troškovi osiguranja su veći. Oluja spada u dopunske rizike i teže je dokazati štetu", kaže Stepanović.

Na pitanje koliko Aleksandrovčani imaju naviku da izdvoje novac za osiguranje svojih useva naš sagovornik je rekao da oni još uvek nemaju dovoljno razvijenu svest o tome šta im osiguranje donosi. U većini slučajeva poljoprivrednici se rukovode pravilom: dok ide ide, a kad ne ide, svi se hvatamo za glavu.

"Mislim da ljudi iz osiguravajućih kuća treba da organizuju seminare, sastanke, prezentacije, tribine na kojima bu ljude edukovali. Isplativost je dokazana ukoliko se svake pete ili šeste godine javi problem. Konkretno, mi imamo popuste na višegodišnjem ugovoru, kao i popust na plaćanje u gotovini, a ukoliko nema štete po osnovnom osiguranju, imamo povraćaj od 25 do 30 procenata. Zajedno sa popustima, to je 50 odsto jeftinije osiguranje useva. Ono meni kao direktoru jedne zemljoradničke zadruge omogućava da mirno spavam, jer smo osigurani na veće iznose, veće prinose i na veću cenu. Premija je malo skuplja, ali neću da rizikujem jer, ukoliko rodi - imaćemo, ukoliko ne rodi - opet ćemo imati", reči su Stepanovića.

Edukacija proizvođača prvi i najvažniji korak

Primarni zadatak osiguravajućih kuća je podizanje nivoa svesti poljoprivrednih proizvođača o potrebi osiguranja, pre svega zbog klimatskih promena. Sa ovom konstatacijom slaže se i Goran Ivanović, regionalni direktor DDOR-a.

"Sve je više elementarnih nepogoda čak i u nekim novim oblicima koje do sada nismo imali. Primera radi, prošle godine se na teritoriji Pančeva javio tornado, koji je prouzrokovao značajne štete. Svedoci smo da i država sa svoje strane čini ozbiljne napore. Pre svega, da sa jedne strane svest poljoprivrednika o neophodnosti osiguranja bude na višem nivou, a sa druge strane pomaže subvencijama opredeljenim za ove namene", kaže Ivanović.

On napominje da i lokalne samouprave u Vojvodini razmišljaju da iz budžeta izdvoje određena sredstva kako bi podsticali osiguranje. Naš sagovornik je napomenuo da nema mesta sumnji od strane poljoprivrednih proizvođača i kao primer naveo je 2013. godinu kada su na teritoriji Bačke Palanke i Despotova nastale štete u iznosu od 400 miliona dinara koje su korektno sagledane i isplaćene.

Foto: Jasna Bajšanski