Toplotni talas u junu "pržio" Evropu - izgledi za jednogodišnje useve nisu najbolji?

MARS Bilten objavio je izveštaj Praćenje useva u Evropi s akcentom na stepen i uticaj neuobičajeno ranih i intenzivnih toplotnih talasa koji su tokom juna pogodili veći deo Evrope.

U većini središnje i istočne Evrope, juni 2019. bio je ili najtopliji ili među najtoplijim u njihovoj vremenskoj arhivi, koju beleže od 1979. godine. Poslednja nedelja juna bila je najtoplija u velikim delovima zapadne, središnje i južne Evrope. Istočna Španija, istočna Francuska, Nemačka, Češka, Poljska, Litvanija i Letonija pretrpele su najveći uticaj toplotnog talasa na jednogodišnjim usevima.

To se uglavnom odnosi na regije u kojima su usevi već bili oslabljeni u ranijim fazama i/ili gde su efekti ispodprosečnog snabdevanja vodom pogoršane visokim temperaturama.

Na nivou EU očekuje se da će učinci toplotnog talasa na prinos, upoređujući s junskim izdanjem biltena MARS, biti malo ili nimalo značajni za zimski ječam, durum pšenicu i uljanu repicu; i relativno mali za zimsku meku pšenicu, suncokret i kukuruz.

Očekuje se da će se potencijal prinosa za proletni ječam i proletnu pšenicu znatno smanjiti. Izgledi za šećernu repu i krompir takođe su oslabili, ali su ukupni dobri prinosi još uvek mogući, zavisno od termičkih uslova i dostupnosti vode u nadolazećim mesecima.

Upoređujući maksimalne dnevne temperature u Srbiji možemo videti kako je juni ove godine četvrti do peti, natopliji jun od kada se beleže MARS podaci od 1979. godine.