U protekle dve godine u Srbiji osnovano 430 novih zadruga

Država je uz određene podsticajne mere, u protekle dve godine, podržala osnivanje oko 430 novih zadruga. U tom periodu, Srbija je uložila u obnovu zadrugarstva ogromnih 1,7 milijardi dinara. Svaka novoosnovana organizacija bespovratno je dobila oko 7,5 miliona dinara. Već postojeće zadruge mogle su da računaju na sredstva u iznosu od 15 miliona, a složenije zadruge i do 60 miliona dinara.

Milan Krkobabić, ministar bez portfelja, zadužen za regionalni razvoj, pokrenuo je akciju "500 zadruga u 500 sela" i kaže da se kod nas probudio duh zadrugarstva. Broj zadruga od početka ove akcije povećan je za 26 odsto. Osnovano je 430 novih zadruga, a postojalo je već oko 1.500 udruženja ovog tipa.

"Sredstva koja država daje namenjena su za nove mašine, novu opremu, odnosno, isključivo za stvaranje novih vrednosti", objašnjava Krkobabić. U 2019. godini osnovane su 92 zadruge, a uskoro treba da bude objavljen konkurs putem koga će se obezbediti sredstva za otvaranje 60 novih. Ako je poznato da svaka zadruga ima najmanje pet osnivača, odnosno domaćina, a da broj kooperanata ide od 100 do 250 po zadruzi, to govori o značaju zadrugarstva u Srbiji, pišu Večernje novosti. 

Samo kroz jake zadruge biće jako i gazdinstvo

Prema rečima ministra, sredstva države dobijala su najčešće zadruge u pet najmanje razvijenih okruga, a to su: Pčinjski, Toplički, Nišavski, Jablanički i Pirotski. Upravo u ovim delovima južne i istočne Srbije, sela se gase, a mladih domaćina nema.

"Prosečno ovde domaćini imaju po 2,4 hektara u posedu", kaže Krkobabić. Da bi opstali, moraju da se udruže, bez obzira na to kojom proizvodnjom se bave. Jedino kroz jake zadruge može postojati i jako gazdinstvo. Na ovaj način selo može da opstane. Jedino tako mogu da se podmlade sela jer mladima treba obezbediti normalne uslove za život na selu.

"Prvi put, selu su dostupni i znanje i tehnologija. Naš partner u akciji oživljavanja sela je i Srpska akademija nauka i umetnosti, i odbor za selo. Oni su garant da će domaćinima obezbediti sve potrebno znanje", dodaje on.

U Vojvodini raste trend zadrugarstva

U Vojvodini trenutno ima 420 aktivnih zemljoradničkih zadruga, a prognoze su da će ih u narednom periodu biti sve više, budući da je interesovanje poljoprivrednih proizvođača za taj oblik organizovanja veliko, pogotovo u poslednje dve godine, kada su sredstva države dobile 23 zadruge. Begečki povrtari - najveći proizvođači šargarepe, nisu prošli na prva dva konkursa, odnosno nisu dobili novac, ali nastaviće da konkurišu i dalje za sredstva.

"Ako ovog puta budemo imali više sreće, finansijsku podršku iskoristićemo za unapređenje poslovanja naša 34 zadrugara", priča Goran Zac, direktor zadruge u Begeču.

U Kraljevu raste interesovanje za udruživanjem

Iako se od početka projekta "500 zadruga za 500 sela", povećao interes poljoprivrednika iz kraljevačkog kraja za udruživanje u zadruge, na teritoriji grada Kraljeva, trenutno postoji 18 registrovanih poljoprivrednih zadruga, ali broj aktivnih dvostruko je manji.

"Subvencije države u velikoj meri pomogle su zadrugarstvu koje je u proteklom periodu bilo u zapećku jer se na zadruge gledalo kao na neki ostatak komunističkog vremena. Od kada je krenuo projekat o formiranju 500 zadruga povećalo se interesovanje poljoprivrednika za osnivanje zadruga i nadamo se da će se konkretni rezultati tek videti u narednom periodu", kaže Predrag Belić, sekretar Zadružnog saveza Raškog okruga.