• CAP for Us
  • 20.05.2021. 12:00

Udruživanje i dopunska delatnost ključ su uspešnog slovenačkog PG-a

Slovenački primeri posebno su inspirativni kada je reč o sektoru stočarstva u kome su samodovoljni, čulo se na drugoj radionici "CAP for Us".

Foto: Depositphotos/kud180
  • 89
  • 5
  • 0

Važnost diverzifikacije poljoprivredne proizvodnje na porodičnom gazdinstvu (PG), prodaja proizvoda na kućnom pragu, dopunska delatnost za ostvarivanje većeg dohotka, povezivanje sa turističkim sektorom, a istovremeno investiranje u energetske potencijale, karakteristike su uspešnog poljoprivrednog gazdinstva, predstavljenih na drugoj radionici u sklopu projekta HPK "CAP for Us". 

Pedesetak učesnika kroz četiri video priloga o porodičnim gazdinstvima dobilo je jasniju sliku o funkcionisanju slovenačkog sektora govedarstva, mlekarstva i pčelarstva. 

U konkretnim primerima prikazano je kako se pčelarski PG u svom poslovanju usmerio i na apikulturu. Na govedarskoj farmi se osim prodaje mlečnih i mesnih proizvoda, prodaju i oni od lokalnih poljoprivrednika, prave i prodaju pekarski proizvodi, dok se na farmi bikova proizvodi električna energija. 

"Slovenački primeri posebno su inspirativni kada je reč o sektoru stočarstva u kome su samodovoljni“, komentarisao je predsednik HPK Mladen Jakopović ističući da je Slovenija na relativno malom tržištu uspela da razvije kratke lance snabdevanja kao i da podstakne potrošače da kupuju namirnice lokalnih proizvođača.

Govedarstvo kao vodeća grana

Između ostalog, na radionici je rečeno da Slovenija ima raznolike poljoprivredne potencijale, od ravnica i vinograda do pašnjačkih i travnatih površina idealnih za stočarstvo i pčelarstvo. 

"Imamo jako dobre uslove za poljoprivredu premda su nam dve trećine područja sa ograničenim mogućnostima proizvodnje. Uglavnom je tu reč o malim gazdinstvima, a kako bi opstala i prosperirala, morala su se povezati i uvesti dopunske delatnosti“, istakao je na radionici Anton Jagodič, savetnik u Poljoprivredno-šumarskoj komori Slovenije. 

Prema iznesenim podacima, preovladavaju mala poljoprivredna gazdinstva, ima ih 70.000 sa prosečnom veličinom poseda od sedam hektara i šest grla stoke. Razvijenijih stočarskih farmi je manje, oko 16.500 za tov junadi te 5.500 za proizvodnju mleka. 

Iako se broj mlečnih farmi unazad par godina smanjuje, broj krava i količina mleka se povećavaju. Lani su tako prodali 600.000 tona mleka što je gotovo tri odsto više nego godinu pre. 

Iznenađujući podatak učesnicima bio je da se oko 90 odsto mleka, 40 odsto svinjetine, 70 grožđa kao i 40 odsto pšenice trguje preko zadruga. Ovim je sistemom, čak i u COVID godini, trgovina bila uspešna pa su tako višak mleka, dok su druge zemlje prosipale, uspeli da plasiraju na strana tržišta, doduše po nešto nižim cenama. 

Zadrugama do lakšeg plasmana

To je tako, između ostalog, jer Zadružni savez Slovenije postoji već 150 godina, a u praksi je savremeni poslovni model budućnosti izgrađen na temeljima koji su postavili naši preci, rekli su slovenački predstavnici.

Savez funkcioniše na dobrovoljnom članstvu 61 zadruge koja povezuje više od 13.000 poljoprivrednika. 

"Predstavlja horizontalno poslovno povezivanje članova čije interese savez zastupa kako na lokalnom tako i na državnom nivou“, rekla je predsednica saveza Alenka Marjetič Žnider dodajući da njihovu delatnost slabi raznolikost gazdinstava, ali je ona i ojačava, što se upravo u korona krizi ogledalo kao otpornost poljoprivredne proizvodnje na nepovoljne uslove. 

Posebno interesantan bio je i podatak da su poljoprivrednici stimulisani na udruživanje i Zakonom o promovisanju poljoprivrednih proizvoda kojim je regulisano finansiranje same promocije domaćih proizvoda, raspoređeno između proizvođača, proizvođačkih organizacija i države. 

Savetodavna služba bliža poljoprivrednicima

Organizovanje komore počelo je pre više od 80 godina, a danas Poljoprivredno-šumarska komora Slovenije (KGZS) zastupa interese svojih članova i nudi im besplatnu pravnu, ekonomsku i tehničku pomoć. 

Članstvo je obavezno po zakonu. Imaju oko 104.000 članova pojedinaca i 1.800 poslovnih subjekata kao što su poljoprivredna preduzeća, firme i društva sa ograničenom odgovornošću.

Slovenački primer dobre prakse komentisali su učesnici radionice (Foto: Printscreen)

Komora je podeljena u dva dela. Jedan je predstavnički gde članovi između sebe biraju svoje zastupnike, a drugi deo čini savetodavna služba, što se pokazalo kao efikasan model funkcionisanja.

"Organizovana je u osam poljoprivredno-šumarskih zavoda po celoj Sloveniji, koji imaju stručnjake za pojedine sektore i terenski savetnici koji savetuju poljoprivrednike oko tehnoloških rešenja i u administraciji, koja je nakon ulaska u EU postala ogromna i tu najviše pomažu“, pojasnio je Jagodič.

Nasleđivanje, udruživanje, informisanje...

"Savetodavnu službu potrebno je odvojiti od države i privatizovati kako bi bila efikasnija“, jedan je od zaključaka interaktivnih radnih grupa u kojima su učesnici iskazali svoje mišljene o problemima agrara i mogućnosti primene slovenačkih iskustava. 

Savetodavna služba, naglašavaju učesnici, mora biti 24 sata na raspolaganju poljoprivrednicima, u protivnom će nestati mala i srednja, a ostati samo velika gazdinstva. Trenutno su proizvođači prepušteni sami sebi.

Potrebno je i bolje povezivanje nauke i poljoprivrede što bi se moglo ostvariti kroz LAG projekte koji svojim bottom-up pristupom približavaju probleme poljoprivrednika sa terena naučnim institucijama. Važno je, napominju, uključiti mlade poljoprivrednike jer su oni budućnost agrara. 

Dalje, smatraju, kako je jedan od problema nasleđivanje koje prema slovenačkom modelu ide jednom "nosiocu". Takođe, česte izmene pravilnika za konkurse bude sumnju u regularnost i dovode u pitanje odluku o ulaganjima. 

U Sloveniji udruživanje organizuje država kroz zadruge, koje bi, kako se čulo, bilo primenjivo samo da nema toliko administrativnih barijera. Kako bi PG-i bili što uspešniji na tržištu, osim udruživanja, ključne su karike informisanje i edukacija. 

Svoje stanovište o slovenačkoj poljoprivredi predsednik KGZS-a Roman Žveglič je izneo u video poruci:


Tagovi

"CAP for Us" ZPP HPK Slovenija Anton Jagodič Alenka Marjetič Žnider Zakon o promovisanju


Autorka

Lucija Bencaric

Više [+]

Lucija je magistar agroekonomije. Voli da istražuje novosti u poljoprivredi.


Partner

CAP for Us RS

Ulica grada Vukovara 78, 10116 Zagreb, Srbija
tel: +385 (1) 61 09 809, e-mail: komora@komora.hr web: https://www.komora.hr