• Prerada otpada

Uzgoj aromatičnog bilja, prerada u etarska ulja, a od otpada - biopelet

Videvši da nakon destilacije biljaka u etarska ulja ostaje velika količina otpada, odnosno biomase, tim preduzeća "Sanucula" osmislio je kako da od nje napravi biopelet.

Foto: JumpStory (ilustracija)
  • 171
  • 8
  • 0

Nepregledna polja smilja i lavande, na kojima se pažljivo neguje i bere ovo aromatično bilje, ovog puta nisu atrakcija na Mediteranu, već u Istočnoj Srbiji. U mestu Gornja Mutnica, nedaleko od Paraćina, na oko 315 hektara plantaža srpsko-belgijske kompanije "Sanicula", organski se uzgajaju i druge mediteranske kulture: matičnjak, timijan i vresak, prenosi se u saopštenju UNDP Srbije.

Posle sezone berbe, ove biljke se destilišu u etarska ulja koja, zahvaljujući kvalitetu, svoje kupce pronalaze na svetskom tržištu. Na dobitku je i lokalna zajednica. Ovo preduzeće na čelu sa Novicom Šutić, zapošljava oko 200 porodica iz okolnih sela. 

Polje lavande cveta kod Sombora: Čeka se pun rod za tržište

Razvijajući posao, Šutić je došao do formule koja mu omogućava da mnogo toga vrati i prirodi u okruženju u kome posluje. Ceo proces proizvodnje je zaokružen - od sirovina do zasnivanja plantaža, upotrebe sopstvene mehanizacije, sadnje, obrade, održavanja zasađenih površina, berbe i prerade mediteranskih kultura u etarska ulja.  

Od otpada biopelet

Videvši da nakon destilacije biljaka u etarska ulja ostaje velika količina otpada, odnosno biomase, tim ovog preduzeća osmislio je kako da od nje napravi biopelet. Tehnologija proizvodnje biopeleta od ostataka aromatičnog bilja veoma je slična proizvodnji drvenog peleta, a ovo postrojenje kod Paraćina je prvo te vrste u Srbiji.  

Sanikula biopelet koristi kao energent u svom pogonu za destilaciju i sušenje, a pepeo koji ostaje nakon njegovog sagorevanja kao organsko đubrivo na plantažama. Primenom ovakvog, cirkularnog pristupa, proizvodnja etarskih ulja ne stvara otpad, a privredni razvoj ne ugrožava životnu sredinu.    

Bio briketi i bio peleti - goriva nastala od biljnog materijala

"Naš plan je da godišnja proizvodnja dostigne nivo od 3.000 tona biopeleta do 2023. godine. Po potencijalu za proizvodnju energije to je ekvivalent količini od 700 tona kamenog uglja i 200 tona dizel goriva", ukazuje Šutić.  

Ekološki održivom proizvodnjom produžavaju i vek svog poslovanja. Sve duži periodi suša, koji pogađaju i Srbiju, kao i sve intenzivnije poplave, značajno smanjuju prinose mediteranskih kultura.  

Jedan od pet najboljih klimatskih rešenja

"Inovativni pristup proizvodnje peleta od biomase nastale preradom lekovitog bilja", preduzeća Sanicula, nagrađen je kao jedno od pet najboljih inovativnih i klimatski pametnih rešenja u okviru projekta "Lokalni razvoj otporan na klimatske promene", koji Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) sprovodi u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, uz finansijsku podršku Globalnog fonda za životnu sredinu (GEF).

Realizacija ovog rešenja doprineće afirmaciji poslovanja po principima održivog razvoja, kroz smanjenje emisije ugljen-dioksida (CO2), i primenu koncepta "nultog otpada", kojim se nastoji da se otpad potpuno eliminiše iz procesa proizvodnje. Procenjeno je da će tokom trajanja projekta biti ostvareno smanjenje emisija jednako 20.000 tona CO2. 


Tagovi

Biopelet Uzgoj lavande Uzgoj smilja Aromatično bilje UNDP Srbija Novica Šutić Etarska ulja Prerada otpada


Autorka

Julijana Kuzmić

Više [+]

Diplomirani novinar specijalizovan za agro novinarstvo. U poslu i životu vodi se Ničeovom formulom sreće: jedno "da", jedno "ne", jedna prava linija, jedan cilj...

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

К'о на пијаци, свега!

#mojepovrce