Više od 1.300 hektara zaparloženog državnog zemljišta. Uskoro licitacije?

Najskuplje su one njive koje se ne koriste, jer od njih ne prihoduju ni proizvođači, a ni država. Zbog toga su u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede rešili da pronađu napuštene parcele u cilju da pokušaju da na njima pokrenu proizvodnju.

Do sada je kontrolisano državno poljoprivredno zemljište u tek tridesetak lokalnih samouprava, a samo prošle godine, nadležni su obišli 12 gradova i opština u kojima je pronađeno zaraslih više od 1.000 hektara. Najviše u Beogradu, Pančevu i Velikom Gradištu. Njihovo popisivanje nosilo je brojne izazove.

"Po Vojvodini je bilo lakše pristupiti samoj parceli, one nisu toliko zarasle koliko su atarski putevi problem. U drugim opštinama centralne Srbije, u južnoj Srbiji je drugačija situacija. Tamo su atarski putevi bili sasvim ok, blizu asfaltnih puteva, ali je tamo zakorovljenost bila veća", kazao je Nikola Vranjković iz Uprave za poljoprivredno zemljište za RTS.

Trenutno se utvrđuje imovinsko-pravni status tih poljoprivrednih zemljišta. Parcele za koje se utvrdi da su bez opterećenja, uskoro će se naći na licitaciji.

"Početna cena je nula dinara, a zakupac ovog zemljišta postaće onaj ko ponudi najviše. Ova cena se odnosi na zakup u periodu od pet godina, nakon isteka tog roka cena zavisi od toga da li se radi o površini ispod 10 hektara, kada će plaćati zakup u visini od 10 odsto od prosečne cene državnog zemljišta na području opštine gde se nalazi", objasnio je Branko Lakić iz Uprave za poljoprivredno zemljište.

Od kada je država uvela ovaj mehanizam, izdato je oko 2.900 hektara napuštenog zemljišta, na kojem se podižu savremeni voćnjaci i vinogradi, rečeno je u prilogu Zorice Sinadinović za RTS.