U Studiji o klimatskim promenama na Zapadnom Balkanu, koju je objavio Savet za regionalnu saradnju (RCC), upozoreno je da će temperatura u regionu, u bližoj budućnosti, porasti za 1,2°C, a kako se prognozira - do kraja veka za preko 5°C. Suptropska klima napreduje dalje prema severu, pa će leta biti sve suvlja i toplija, a najugroženiji su poljoprivreda, šumarstvo i zdravlje ljudi.
U Studiji o klimatskim promenama na Zapadnom Balkanu, koju je objavio Savet za regionalnu saradnju (RCC), upozoreno je da će temperatura u regionu, u bližoj budućnosti porasti za 1,2°C, a kako se prognozira do kraja veka za preko 5°C. Kako prenosi EurActiv, istraživanja su pokazala da će leta na priobalnim i južnim područjima Zapadnog Balkana postajati toplija, suvlja i duža. U studiji je ukazano i na to da će temperatura neminovno nastaviti da raste za od 1,7°C do 4°C, u zavisnosti od rezultata globalnih nastojanja da se smanji emisija gasova s efektom staklene bašte.
Podaci o klimatskim promenama u regionu su pokazali da suptropska klima napreduje dalje prema severu, pri čemu će priobalna i južna područja biti vruća i suva tokom letnjeg perioda, a trajanje toplih perioda će, kako se očekuje, do kraja veka biti produženo za jedan do dva meseca. Analize klimatskih promena u regionu, su generalno potvrdile da su zdravlje ljudi, sigurnost i kvalitet života znatno osetljiviji na prirodne nepogode i gubitke zbog vremenskih prilika.
Istraživanje je pokazalo da su neki od sektora u kojima će se osetiti najveći uticaj klimatskih promena poljoprivreda i šumarstvo, i to tako što će se smanjiti kvalitet hrane, erozija, degradacije zemljišta, a povećaće se rizik od rasprostranjenog propadanja šuma. Klimatske promene mogu, takođe, da utiču i na smanjenje rezervi vode za piće, a posledice će se odraziti i na zdravlje ljudi, zato što mogu da izazovu veću učestalost toplotnih udara, prodor novih vektorskih zaraznih bolesti i druge posledice.
U studiji Saveta za regionalnu saradnju iznesen je niz preporuka za smanjenje tereta koji je na pojedinačnim ekonomijama Zapadnog Balkana u pogledu rešavanja pitanja vezanih za klimatske promene, a naročito s obzirom na nedostatak ljudskih resursa i drugih kapaciteta, kroz unapređenje i usredsređenje na regionalnu saradnju. Kao kandidati i potencijalni kandidati za pristupanje Evropskoj uniji, sve ekonomije Zapadnog Balkana su motivisane da poštuju Pariski sporazum i ostvare ciljeve smanjenja emisije štetnih gasova do 2020, odnosno 2030. godine koje je postavila Evropska unija, kao i da povećaju energetsku efikasnost i proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora.
Izvori
Tagovi
Autor
