Zanat star pola milenijuma daje hrani poseban ukus - zlakusko lončarstvo

U domu porodice Šunjevarić Vasa i Dane iz Zlakuse, zanat lončarstva čuva se više vekova. Pre 20 godina Vasu se pridružila i njegova supruga Dana, koja je ovaj zanat savladala za nepunih mesec dana.

"Prvo sam stavljala samo ručkice na posuđe, a onda su me Vaso i svekar Slavoljub naučili i da pravim sudove. Sada jedan osrednje veličine lonac napravim za pola sata do 45 minuta", kaže Dana Šunjevarić, koja je druga žena u selu koja je počela da se bavi ovim poslom.

Prva je bila Vasova baba Tadijana.

"Kada je počela da se bavi lončarstvom, krila je, jer je u to vreme bilo sramota da žena radi takav posao. Kada su napravili kuću ovde, ona više nije krila i radila je uporedo sa dedom. Samo u njihovo vreme bilo je mnogo teže raditi ovaj posao. Morali sa da na leđima donose glinu, čekićem su čukali kamen, pekli na otvorenoj vatri. Teže se dolazilo do dinara", kaže Vaso Šunjevarić i dodaje da sada lakše "dogone" materijal, lakše se melje, sve je drugačije, samo je ostao isti način izrade i materijal koji se koristi.

Sertifikat i zaštitni znak "Z"

Oni na ručnom kolu prstima grade sloj po sloj, a potom oblikuju i glade sud, i to sve rade na drvenom kolu, koje ručno okreću. Materijal glinu i kamen kalcit nabavljaju iz požeških sela Vranjani i Rupeljeva, te su zbog tih posebnosti i geografski zaštićeni.

Zbog kopiranja posuđa, Udruženje lončara Zlakusa ima i svoj zaštitni znak "Z", a imaju i svoj sertifikat okačen o svaki predmet. To su morali da urade jer su se pojavili proizvođači koji zemljane predmete prave na električnom kolu, u kalupima ili presama, pa to više nije to taj proizvod i kvalitet. 

Posle izrade sudovi idu na prirodno sušenje do 15 dana, a zatim na pečenje 12 sati, prvo na nižim temperaturama, a kada dostigne 800 stepeni drže se još sat vremena, a potom se vade. 

Zbog gline i kalcita hrana ima poseban ukus

Braća Darko i Žarko Tešić iz istog sela takođe potiču iz lončarske porodice.

"Brat i ja ovim poslom se bavimo već 20 godina. Ja sam počeo odmah posle srednje škole. Ovo je moj svakodnevni posao i dobro sam ga savladao. Zanat sam naučio od mog dede Radenka", kaže Žarko Tešić.

Prodaja zlakuskog grnčarskog posuđa koje služi za spremanje hrane lonci, sačevi, crepulje, šerpe, pekači, nalaze svoje mesto širom sveta. Ima ga u Sloveniji, Danskoj, Nemačkoj, Austriji…. Proizvode se i ukrasni predmeti, ali ima manje zainteresovanih kupaca.

"Posuđe za spremanje hrane se sastoji od gline i kalcita, dok su ukrasni predmeti samo do gline", objasnio je naš sagovornik i dodao da baš zbog materijala od koga se pravi, kao i načina proizvodnje, jelo spremljeno u ovom posuđu ima poseban ukus.

Preko umetničke kolonije do Uneskove liste

Proizvođači su zahvalni Biljani Đorđević iz Etnografskog muzeja i muzeju "Staro selo" iz Sirogojna što su se angažovali oko zaštite i stavljanja ovog zanata na Uneskovu listu, ali isto tako su i zahvalni i Sofiji Bunardžić, koja je pre 25 godina pokrenula umetničku koloniju u ovom selu.

Lončarstvo iz Zlakuse na Uneskovoj listi kulturnog nasleđa

"Da Sofija nije pokrenula ovu koloniju gde dolaze strani umetnici, niko ne bi čuo za Zlakusu i naše grnčare. Preko nje je ceo svet čuo za nas", kažu naši sagovornici.

Sofija Bunardžić je do sada organizovala 25 kolonija umetničke keramike na kojoj je učestvovalo 360 umetnika iz 37 zemalja sveta. Kada je počela koloniju 1995. godine u Zlakusi je tada bilo šest grnčara, a danas ih ima oko 40.