Zapanjujuće su brojke o šteti u ukrajinskoj poljoprivredi - nastale u 2,5 godine rata

Vrednost uništene poljoprivredne imovine u Ukrajini iznosi 10,3 milijarde evra, što je 18 odsto više od procenjenog u aprilu 2023. godine. Najveća kategorija gubitaka odnosi se na oštećenu i uništenu poljomehanizaciju, koja čini 5,8 milijardi evra, odnosno 56,7 odsto svih gubitaka. 

Delimično ili potpuno je uništeno oko 181.000 jedinica poljoprivredne mehanizacije i opreme - ovo su samo neke od brojki o kojima je govorio ukrajinski agrarni novinar Juri Mihailov na godišnjem sastanku upravnog odbora Evropske mreže poljoprivrednih novinara (ENAJ), nedavno održanom u mestu Baski, Italija.

757 godina za razminiravanje 

Dalje, procenjena šteta nastala krađom ili uništavanjem već proizvedenih poljoprivrednih proizvoda iznosi 1,9 milijardi evra, dok su gubici zbog oštećenja silosa procenjeni na 1,8 mlrd. €. Šteta na trajnim usevima iznosi 400 miliona evra, u stočarstvu 260 mil. €, a u akvakulturi i ribarstvu 36 mil. €.

"Osam miliona hektara poljoprivrednih površina je minirano. Tokom pune razmere rata, Ukrajina je postala najminiranija zemlja na svetu. Zbog mina treba pregledati čak 30 odsto teritorije, što je područje uporedivo sa veličinom Švajcarske. Uklanjanje mina raspoloživim resursima trajalo bi čak 757 godina", zapanjujuće su informacije koje je izneo Mihailov.

Rat u njegovoj zemlji traje više od dve i po godine, od 24. februara 2022. kada su ruske trupe izvršile invaziju. Tamo je do sada poginulo stotine hiljada vojnika i civila.

"Prema nekim procjenama, do 6,5 miliona ljudi, prvenstveno žena sa decom i starijih osoba, napustilo je Ukrajinu i krenulo prema Zapadnoj Evropi, Sjedinjenim Američkim Državama i Kanadi. Tome treba dodati i tri miliona onih koji su radili u inostranstvu pre rata, ali ne žele da se vrat", navodi ovaj novinar dodajući da se broj stanovnika tamo smanjio za oko 10 miliona ljudi. Procenjuje se da je trenutni broj stanovnika  oko 28 miliona.

Šteta nanesena životnoj sredini

Procenjena šteta nanesena životnoj sredini premašila je 60 milijardi vura, a 90 odsto požara koji izbijaju zbog artiljerijske vatre, raketnih i napada dronovima, uzrokovano je vojnim delovanjima. Emisije gasova sa efektom staklene bašte procenjene su na 78,8 miliona tona CO2, a dodatnih 24 miliona tona CO2 ispušteno je zbog povećane potrošnje goriva aviona zbog zabrane letova iznad Belorusije i Rusije.

Uništenje brane hidroelektrane Kahovska izazvalo je ekološku katastrofu - desalinizacija vode, rast algi i pad nivoa kiseonika izazvali su pomor ribe.

"Rezervoar Kahovska nestao je zauvek, a voda iz njega koristila se za navodnjavanje 584 hiljade hektara poljoprivrednih površina i za snabdevanje pitkom vodom za 700 hiljada ljudi", upozorio je on.

Nada za članstvo u EU 

Šteta nanesena industriji i životnoj sredini procenjuje se na stotine milijardi evra, a Ukrajina se nada pridruživanju Evropskoj uniji i NATO-u kako bi koristila prednosti evropske privrede i dobila finansijska sredstva za obnovu. Ipak, pred njom su veliki izazovi - jedan od njih je korupcija. Transparency International rangirao je Ukrajinu na 104. mesto od 180 zemalja u indeksu korupcije za 2023. godinu, daleko iza članica EU.

"Drugi problem je različita struktura poljoprivrede. Evropska poljoprivredna politika podržava male i srednje farmere, dok kod nas postoje veliki poljoprivredni konglomerati. Strahuje se da bi naša poljoprivredna proizvodnja mogla uništiti evropske farmere zbog razlika u ekonomiji", navodi ovaj novinar i dodaje da ako njegova zemlja postane članica EU, očekuje se da će morati prihvatiti velike ustupke i prilagoditi se njenim zahtevima.

Izgledi za budućnost 

Kaže kako je rat Ukrajince iscrpeo, a oko 50 odsto njih veruje da bi trebao da stane, čak i uz ustupanje teritorija Rusiji. 

"To je zabrinjavajući znak. Čak i ako dođe do primirja, Rusija bi mogla obnoviti agresiju u budućnosti. Ako Ukrajina ne uspe, sledeće žrtve mogle bi biti Moldavija i Gruzija, a vojni stručnjaci veruju da bi Rusiji trebalo samo nekoliko dana da zauzme te zemlje", komentariše on. 

Pogođeno i agrarno novinarstvo 

Ističe da je rat teško pogodio i agrarne novinare.

"Mnoge novinarke napustile su zemlju, neki novinari su pozvani u vojsku, a puno je poljoprivrednih publikacija propalo ili bankrotiralo. Oglašavanje je drastično smanjeno, a većina poljoprivrednih medija prešla je na isključivo digitalno izdanje, što je dodatno opteretilo štamparije", precizira zaključivši kao se mnogi poslovni i državni predstavnici žale na nedostatak kvalifikovanih radnika jer su mnogi migrirali u druge delove zemlje ili u inostranstvo ili su mobilisani u vojsku. 

"Taj problem takođe je pogodio agrar - rukovodioci poljoprivrednih preduzeća žale se na nedostatak operatera mašina, mlekara, vozača i drugih radnika", zaključio je. 

Njegov govor u celosti možete pročitati u dokumentu ispod teksta. 

^{Foto: Shutterstock/home for heroes/Vedran Stapić}