Zašto je mleko belo?

Za nastanak jednog litra mleka, potrebno je i do 500 litara krvi da procirkuliše kroz mlečnu žlezdu krave, vime. Ako je dnevni prosek visokomlečnih krava oko 25 litara mleka u laktaciji, te životinje sigurno možemo nazvati živim pokretnim fabrikama mleka. Od divnih prizora pašnjaka i livada na kojima su krave na ispaši, pa sve do flaše mleka na polici tržnog centra, odvija se mnoštvo tehnoloških procesa nad mlekom. U trenutku muže mleko je belo. Mnogo zanimljivih stvari je već napisano o njemu, pa ipak, da li ste se ikad zapitali zašto je baš bele boje?

Vannaučne teorije

U vremenu kada mnogi ljudi kupuju gotove proizvode, prerađevine, ili je jednostavno supermarket jedino mesto gde se sreću sa poljoprivrednim proizvodima, kao i način života koji ih nikada ne dovede u priliku da osete i vide šta je to primarna poljoprivredna proizvodnja, daje zapanjujuće izjave i tvrdnje, koje čak nekada prelaze granicu besmisla. U nešto slično je verovalo i 7% Amerikanaca, koji su objavom ankete Centra za inovacije američkog mlekarskog društva verovatno promenili mišljenje i došli do saznanja šta je tačno. Naime, taj centar je sproveo internet anketu u kojoj je 7% Amerikanaca iskazalo verovanje da čokoladno mleko dolazi od braon krava. Dok su Britanci u svojim društvenim istraživanjima i anketama otkrili da većina ispitanika veruje da je mleko belo zbog prisustva belih krvnih zrnaca u krvi krava. Po takvim sličnim tvrdnjama bi mleko trebalo da bude zeleno, s obzirom na zelenu travnatu ispašu krava, ili "Milka" zaista poseduje ljubičaste kravice. Ipak, nauka je ta koja je dala poslednju reč i stavila tačku na ovo, ne baš često pitanje, zašto je mleko belo.

Odgovor se krije u istraživanjma Isaka Njutna

Engleski fizičar, matematičar i astronom, ali ne i poljoprivrednik, Isak Njutn je u svojim istraživanjima objasnio i otkrio mnoge pojave koje spadaju u oblast nauke o fizici, a naročito vezano za svetlost. Pre nego što dođemo do konačnog odgovora, vratimo se u srednjoškolske klupe na čas fizike kada se učilo o svetlosti. Boja nekog tela je u stvari boja koju telo reflektuje kada je osvetljeno, odnosno telo će biti obojeno nekom bojom ako mu površina apsorbuje belu svetlost samo u određenom talasnom području. Tako da sve boje koje vidimo okom su talasne dužine sunčeve svetlosti koje se pod određenim uglom odbijaju i daju boju predmetu koji gledamo. Pojavu refleksije, širenja svetlosi i njenog prelamanja objasnio je 1672. godine Isak Njutn, a nama danas odlično služi da spoznamo zašto neki predmet ima belu boju, pa tako i mleko.

Struktura, hemijski sastav mleka i refleksija

Neko telo ili predmet će biti obojeno određenom bojom, videćemo tu boju, zato što površina tog tela jednim delom apsorbuje, "upija" belu svetlost i prikazuje je u našem oku u određenom talasnom području. Mleko zahvaljujući svojoj strukturi, sferičnom obliku molekula proteina kazeina i molekula masti ne asporbuje belu svetlost, već je odbija (reflektuje), pa naše oko ne može da je vidi ni u jednom talasnom području i ostaje akromatska bela boja. Ipak, česte su i varijacije u nijasni bele boje, a za to postoji razlog. Ukoliko je mleko "obrano", smanjen je procenat masti do 0,5%. Time je promenjena i struktura koja reflektuje svetlost, te je moguće primetiti blagu plavkastu nijansu. Dok recimo smeđkasta ili žućkasta nijansa nastaje povećanim procentom beta karotena koji krave ishranom na pašnjacima unose u organizam. Ipak misterija bele boje je ipak povezana sa hemijskom strukturom mleka, koja stvara površinu koja odbija belu svetlost i ne reflektuje se u naše oko u određenom talasnom opsegu.