Završena analiza vode i zemljišta u Južnom Banatu - podaci ohrabrujući

Zavod za javno zdravlje Pančevo i Univerzitet prirodnih nauka "Kralj Mihaj Prvi Rumunski" učestvovali su u projektu "Prekogranična mreža za edukaciju i istraživanje prirodnih resursa", koje je finansirano iz fonda EU. Kako kažu iz Zavoda za javno zdravlje Pančevo na svom Fejsbuk profilu, tema projekta je uticaj poljoprivrede i antropogenih aktivnosti na prirodne resurse, prevashodno na vodotokove i zemljište u regionu Južnog Banata i Temišvara.

Članovi projektnog tima su tokom poslednjih godinu dana redovno uzimali uzorke vode i zemljišta u regionu Južnog Banata. U okviru projekta završena je i analiza prikupljenih uzoraka.

Štetni metali ne prelaze dozvoljene granice

U Zavodu za javno zdravlje Pančevo rađene su analize na prisustvo 278 pesticida u zemljištu i vodi, dok su na temišvarskom Univerzitetu analizirali prisustvo toksičnih metala, prenose Večernje novosti. Utvrđeno je da ne prelaze dozvoljene granice koje su propisale EU i Srbija, a kako istraživači navode, ohrabrujući podatak je što je njihova koncentracija i znatno niža od propisanih vrednosti.

Od 278 analiziranih vrsta pesticida, u južnobanatskim vodama prisutno ih je manje od 20, od kojih su samo dva zakonski regulisani. U zemljištu, s druge strane uočeno je prisustvo većeg broja pesticida u odnosu na vodu, ali je i taj broj višestruko niži od dozvoljenog, rekao je naučni saradnik na Biološkom fakultetu i rukovodilac istraživanja u ovom projektu Nenad Zarić.

U Banatu zadovoljavajući rezultati

Voda je uzorkovana jednom mesečno, a zemljište jednom u svakom godišnjem dobu. Da nema većih odstupanja kada je reč o korišćenju hemikalija u oba dela Banata potvrdili su i rezultati.

"Razlika je samo u dva insekticida, koji su detektovani u našim vodama, a u rumunskim ne, jer je u Rumuniji zabranjena njihova upotreba na jestivim biljkama", pojasnio je Zarić.

U cilju održivosti i korišćenja prirodnih resursa, kao i proizvodnje zdrave hrane biće objavljena knjiga smernica, koja će sadržati sve podatke o uočenom stanju na terenu, i savete ratarima kako da ubuduće tretiraju svoje useve i kojim pesticidima.