Zemljište nestaje brže nego što nastaje. Srbija između suša, poplava i gubitka humusa

Zemljište je živ, dinamičan sistem u kome se neprestano odvijaju procesi razgradnje, stvaranja, kruženja, obnavljanja materije i proticanja energije, od čega zavisi život na čitavoj planeti. S obzirom na to da se stvara sporo, smatramo ga neobnovljivim prirodnim resursom i možemo ga izgubiti za trenutak, betoniranjem, erozijom ili zagađenjem. Za nastanak samo jednog centimetra tla potreban je period od nekoliko decenija do više stotina godina.

Naučna savetnica dr Jordana Ninkov iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu ističe da je zemljište u poljoprivredi dugo posmatrano kroz plodnost, ali se danas govori i o njegovom zdravlju.

"Nije važan samo prinos u jednoj sezoni, već i stabilnost proizvodnje u budućnosti. Zato je očuvanje zdravlja zemljišta, a posebno organske materije, zapravo očuvanje poljoprivrede. Zdravo tlo obezbeđuje stabilnu proizvodnju hrane, čuva vodu, ugljenik i biodiverzitet, hrani biljke i pomaže nam da se prilagodimo klimatskim promenama", kaže Ninkov.

Ili previše ili nimalo

Na pitanje kako globalne promene utiču na stanje zemljišta u Srbiji, Ninkov napominje da je ono sve češće izloženo smeni dve krajnosti, dugom nedostatku i naglom višku vode, uz sve češće oluje, intenzivne pljuskove i odnošenje čestica vetrom.

"Kada je suvo, remeti se aktivnost mikroorganizama i živog sveta, a u zavisnosti od uslova vlage i temperature, procesi razgradnje organske materije se mogu ubrzati ili usporiti, što svakako dovodi do gubitka humusa. U slučaju obilnijih padavina, posebno na zemljištu bez biljnog pokrivača, voda se teže upija i brže otiče. Tada može doći do erozije zemljišta, gubitka humusa i degradacije strukture zemljišta."

Kako dodaje, u budućim klimatskim scenarijima granica dve velike promene prolazi upravo kroz našu zemlju. To znači da će se Srbija istovremeno suočavati sa većim rizikom od poplava, posebno na severu, i sa sve izraženijim sušama, toplotnim talasima, tropskim danima i tropskim noćima u celoj zemlji.

Černozem, gajnjača, smonica...

Prema rečima naše sagovornice, zemljišta u Srbiji se veoma razlikuju, pre svega zbog geološke podloge, reljefa, klime i načina korišćenja. U Vojvodini dominiraju ona visokog prirodnog potencijala, posebno černozem. To su uglavnom bazne pH reakcije, često karbonatna, prirodno dobro obezbeđena kalijumom i pojedinim mikroelementima. Ona imaju prirodni potencijal da budu bogata humusom, ali je taj sadržaj danas, usled intenzivne poljoprivrede u klasi srednje ili niske obezbeđenosti.

"U centralnoj Srbiji zemljišta su raznovrsnija, često prirodno kisele reakcije, beskarbonatna, poput gajnjače, smonice i drugih. Siromašnija su fosforom i nekim mikroelementima kao što je cink", ističe Ninkov.

Ipak, kaže ona, u praksi se najveće razlike često ne vide između regiona već između parcela. Jedna može biti dobro obezbeđena hranivima, druga siromašna, treća pak pređubrena, To najbolje pokazuje koliko su važni analiza zemljišta, pravilna primena đubriva i dugoročno dobro gazdovanje.

Kada je reč o degradaciji, tu najčešće nije problem samo jedan uzrok. Zauzimanje betonom, intenzivna obrada, erozija usled odsustva poljozaštitnih pojaseva, sabijanje, prekomerna ili nepravilna primena pesticida, izostanak organskih đubriva, spaljivanje žetvenih ostataka i smanjenje biodiverziteta su zapravo uzroci i procesi koji su međusobno povezani. Njihova zajednica posledica je gubitak humusa.

"Za ratarstvo i povrtarstvo se smatra da je oko tri odsto humusa minimalan uslov za uspešnu proizvodnju, dok je tlo sa manje od jedan odsto humusa ozbiljno degradirano", naglašava naučna saradnica.

Kako da održimo humus?

Humus je, dodaje ona, stabilni deo organske materije i često se naziva "zlatnim đubrivom", jer postepeno oslobađa hranljive materije u oblicima koje biljka može da usvoji i onda kada su potrebni. Međutim, šta dovodi do gubitka organske materije iz zemljišta?

"Od druge polovine dvadesetog veka poljoprivreda se sve više oslanjala na mineralna đubriva, dok je primena organskih đubriva postepeno opadala. Istovremeno, intenzivna obrada, odnošenje i spaljivanje žetvenih ostataka, nedostatak poljozaštitnih pojaseva i smanjenje stočarstva, a time i manje dostupnog stajnjaka, dodatno su smanjili vraćanje organske materije u zemlju."

Kada se iz tla stalno iznosi organska materija, a malo toga se vraća, bilans postaje negativan. Zemljište se tada postepeno osiromašuje, gubi humus i postaje manje otporno. Na koji način možemo povećati sadržaj organske materije?

Rešenje za sušu i plodniju zemlju je ekološko đubrivo od konoplje?

"Kao što ne postoji samo jedan uzrok degradacije, tako ne postoji ni jedno univerzalno rešenje. Na povećanju humusa mora se raditi kontinuirano. To je spor proces, ali je moguć."

Nahranite zemlju

Prvi korak je, dodaje ona, zaustavljanje daljeg narušavanja zemljišta, što podrazumeva manje intenzivnu obradu, manje ogoljenih površina i bolju zaštitu površinskog sloja. Drugi korak je da se ono "nahrani", unošenjem organske materije i produženim prisustvom živog korena tokom godine.

"U Srbiji trenutno ne postoje direktne mere koje bi bile usmerene isključivo na povećanje humusa, na primer kroz podsticaje za primenu stajnjaka ili slične prakse. Neke postojeće mere mogu indirektno doprineti očuvanju tla, kao što su podrška organskoj proizvodnji, nabavka mehanizacije i mere ruralnog razvoja", kaže naša sagovornica.

Važan deo podrške je i stalno učenje o praksama koje najefikasnije čuvaju i obnavljaju organsku materiju. Prema rečima naše sagovornice takav primer je projekat C-FARMS, realizovan u okviru prekogranične saradnje, uz finansijsku podršku Evropske Unije.

"Projekat je povezao stručnjake i lokalne zajednice sa ciljem da se podstakne održivo korišćenje zemljišta, kroz edukativne radionice u Srbiji i Mađarskoj, kao i demonstracione oglede usmerene na direktnu i združenu setvu".

Kako zaključuje Jordana Ninkov na kraju razgovora, važno je delovati već sada i ne čekati buduće programe i prilike. Mnogo toga može da se uradi sa postojećim znanjem i resursima, redovnom analizom zemljišta, pravilnom primenom đubriva, vraćanjem organske materije i izborom praksi koje čuvaju tlo.