Bela trulež belog luka

Bela trulež belog luka (koju uzrokuje Sclerotium cepivorum) razvija se tokom čitave vegetacije. Međutim, može da se pojavi i u skladištu. Štete mogu da budu velike.

Infekcija tokom vegetacije belog luka

Ukoliko se bela trulež javi posle sadnje i nicanja, dolazi do potpunog propadanja biljaka. One venu i suše se. Koren i donji deo mladih lukovica truli, a mogu biti prekriveni gustom micelijom patogena. Uočavaju se sitna crna, okruglasta telašca, koja predstavljaju sklerocije parazita (stvrdnute micelije).

"Zaražene biljke zaostaju u porastu, donje lišće žuti od vrha prema osnovi, nekrotira i propada", objašnjava na sajtu PSSS Zoran Panajotović, dipl. inž zaštite bilja.

Infekcija prilikom čuvanja belog luka

Tokom čuvanja glavica belog luka ne mogu se uočiti vidljivi simptomi bolesti. Tek ukoliko ih pritisnemo, možemo da osetimo da su čenovi meki. Kad se skinu ovojni listići, jasno se uočava beličasta prevlaka sa sklerocijama. Obolele lukovice se ne raspadaju, nego vremenom očvrsnu i munificiraju se.

Biljke su zaražne preko korena

Gljiva se u vidu sklerocija održava u zemljištu i biljnim ostacima najmanje četiri do pet godina. One se aktiviraju samo u prisustvu korenovog sistema luka, koji svojim izlučevinama stimuliše njihovo klijanje.

"Infekciona micelija prodire u biljku direktno preko korena, najčešće zaražavajući mlade biljke. Zaraženi koren truli i propada. U zaraženom biljnom tkivu formiraju se sklerocije, koje služe za konzervaciju parazita", kaže Panajotović.

Zaštita od bele truleži

U borbi protiv ove bolesti, najvažnija je prevencija. To se pre svega odnosi na plodored, u trajanju od pet do osam godina, kao i na sakupljanje i uništavanje biljnih ostataka

"Za sadnju luka koristiti isključivo zdrave čenove, dezinfikovane zaprašivanjem preparatima na bazi tirama", savetuje Zoran Panajotović.

Foto: PIS Vojvodina