Bez čega ne može rana sadnja dinja?

Porodica Andrić iz Buđanovaca u Sremu se već generacijama uspešno bavi ranom proizvodnjom dinja. Do sada su utvrdili koje su "cake" uzgoja ovog sve traženijeg povrća na našem ali i susednim tržištima.

"Zemljište ne sme biti ni previše tvrdo zbog niskih tunela, jer sadnice ne mogu da se zabodu, ali ni previše mekano, jer ga onda vetar vadi. Za tunel, najlon mora da bude kvalitetan, zatim obavezno je potrebno navodnjavanje "kap po kap", agrotekstil već nekoliko godina smo ubacili u proizvodnju, upravo zbog rane proizvodnje i zahteva tržišta", kaže Sava Andrić.

Naglašava da biste izašli sa proizvodom do početka juna, agrotekstil je neophodan, ali problema ima stalno.

"Vetar ga otkrije, ali mi smo tu da to popravimo i tako to funkcioniše."

Prednost niskih tunela

Stava je da su niski tuneli sve prisutnije rešenje u produkciji dinje i lubenice, te da bez njih je moguća samo kasnija proizvodnja, koja kreće od polovine maja.

"Tuneli brane od vetra, a i nemamo potrebe za tretiranjem hemijom, dokle god je biljka pod njima, jer ne oboleva. Tek kada se skine, prelazimo na tretiranja. Njegova prednost je u pomeranju dospeća biljke na 15 dana. Ranije može da se zasadi, toplije joj je, bolje napreduje i samim tim ima i kvalitetniji plod", kaže povrtar iz Buđanovaca.

Međutim, to nije jedina "fora" kod uzgoja, mnogo čega ima i u izboru hibrida, a kako kaže Andrić sortiment se menja u skladu sa klimatskim promenama, ali i potrebama tržišta.

"Mi znamo koju dinju jedu ljudi iz Bosne, koju jede Subotica, a koju Beograd."

Šta se još krije u povrtnjaku porodice Andrić, otkrijte u prilogu: