Retki su proizvođači čeri paradajza u Srbiji. I oni koji ih gaje uglavnom im je to sporedna proizvodnja. Plodovi koje viđamo na pijacama ili po restoranima, stižu iz uvoza. A cena u maloprodaji ovog proleća i leta u Šumadiji dostiže 500 dinara za kilogram. Zašto je malo proizvođača i da li je zahtevan za gajenje?
Sitan trešnjoliki čeri paradajz donosi veću zaradu od običnog. To je jasno na prvi pogled. Cena prvog čeri paradajza u proleće kreće se 450-500 dinara po kilogramu, leti može da se nabavi i za 300din/kg. Toliko košta ne samo ovog leta, već se za njegove plodove uvek odvaja više para nego za obični. Ipak, u Šumadiji, da retko ko proizvodi. Tome svedoči i Srebra Veličković, iz Jovanovca, koja proizvodi rasad.
"Uvek imam u ponudi i rasad čerija, ali njega uglavnom kupuju vikendaši, tek po nekoliko komada da imaju u bašti ili saksiji. Ozbiljnijih kupaca do sada nisam imala", kaže Srebra.
Dragan Petković, iz Petrovca, kod Kragujevca, svake godine zasadi 5-10 struka jer se bavi seoskim turizmom. Kako na imanju spremaju hranu za goste, to mu je, kaže dovoljno, tek za malu degustaciju ili dekoraciju obroka. "Istina je da nije zahtevan za gajenje. Takoreći raste i rađa sam. Mi ga čak držimo na otvorenom i zaista ima zavidan rod", napominje Dragan koji u bašti proizvodi voće i povrće za svoje goste.
Stručnjaci kažu da ova vrsta paradajza daje veoma dobar rod. Plodovi teže 10-12 grama, a po cvetnoj grani može da se dobije 150 plodova. Na otvorenom polju, na jednoj biljci bude 4-5 grana, ili 7kg paradajza. U plasteniku može da se dostigne 7 cvetnih grana, ili rod od 13 kilograma.
Ovaj paradajz može da se proizvodi cele godine pod uslovom da se plastenici greju. Kao osnovni usev može da se gaji od početka marta do kraja oktobra. Plod ovog paradajza je izuzetno sladak. Sadrži dosta šećera, od 7% do 7,5%, dok običan ima 5,5% do 6% šećera. Ima lepo izbalansiran odnos šećera i ukupnih kiselina, tako da nije otužan i ima fin miris pravog paradajza. Postoje u nekoliko boja. Žuti čeri sadrži beta karoten, crveni sadrži likopen, a crni antocijan. Sva tri su antioksidansi.
Proizvodnja čerija gotovo je ista kao proizvodnja običnog paradajza. Po aru se sadi 300 biljaka, a nega je identična. "Mislim da je sporna berba, jer je za tako sitne plodove potrebna je radna snaga koje nema. Gaje ga ljudi iz hobija, za sopstvene potrebe ili za poznate kupce", tvrdi Dragan Petković.
Jedan od najznačajnih igrača na tržištu paradajza je Holandija, a u svom asortimanu naravno imaju i čeri. Podaci pokazuju da se čeri paradajz u Srbiji gaji samo u malim količinama i uglavnom za poznate kupce. Najčešće je reč o HoReCa sektoru, to jest restoranima i hotelima, gde kuvari ovaj trešnjoliki paradajz, koriste prvenstveno za dekoraciju hrane. Čeri paradajz je hibrid nastao prirodnim ukrštanjem domaćeg, baštenskog i divljeg paradajza.
Tagovi
Autorka
