Gružanski krompir konkuriše ivanjičkom ?

Uprkos tome što su površine pod krompirom manje nego pre nekoliko decenija, njegova proizvodnja u okolini Knića intenzivna je. Prinos po hektaru kreće se od 25 do 40 tona. Reč je uglavnom o manjim parcelama, od pola pa do četiri hektara jer Gružanski kraj inače je poznat po malim i srednjim gazdinstvima i usitnjenim posedima. Gajenje krompira pored Gruže ima svoje prednosti i mane. Teže ga je proizvesti nego u planinskim predelima. Možda nema sjajnu površinu kao ivanjički i nije ujednačenog oblika, ali ima poseban ukus, tvrde proizvođači.

Jedan od najvernijih  Gružanina krompiru je Zoran Petrović. Na pragu je devete decenije života i kaže da se u njegovom domaćinstvu ovo povrće gaji preko 45 godina.

Ima li gružanski krompir poseban ukus?

Ovaj kraj je brdski, ali kombinacija sa dolinom pored sliva reke, znatno utiče na plodnost zemljišta. Nadmorska visina ovde, ista je kao u Vojvodini, a klima je povoljna za uzgoj povrća. Voda je nadohvat ruke, a gružansko zemljište možda daje krompiru i neku posebnu aromu i ukus koji nijedna druga sorta nema. "Kažu da nije kao ivanjički ili neki uvozni koji izgleda lepše, ali po ukusu ne zaostaje. Bilo bi lepo kad bi kupci prepoznavali naš krompir baš kao gružanski. Podsetiću da kupus koji se ovde gaji takođe nosi gružansko ime i prepoznaju ga isto kao i futoški", kaže Zoran Petrović, poljoprivrednik iz sela Radmilovići.

Teže ga proizvesti nego planinski

A krompir u Gruži nije lako proizvesti, ako se uporede klimatski i agro - meteorološki uslovi u planinskim područjima. Postoje tvrdnje da je manje otporan na viruse i plamenjaču u odnosu na onaj koji se gaji na višim nadmorskim visinama. Ranije su ovdašnji poljoprivrednici gajili sorte Dezire i Kondor, kojih više nema. A danas uglavnom seju crvenu i belu Rosu, Kondor, Rivijeru.

Zoran Petrović verovatno je najstariji, po iskustvu, u gajenju krompira i jedan od merodavnijih da uporedi situaciju nekad i sada. On kaže da u gajenju krompira, ako se izuzme mehanizacija koja olakšava posao, nema velike razlike. Ipak situacija na tržištu, dodaje, znatno je drugačija.

"Ranije smo celokupan rod, predavali čipsari u Čačku, ali toga više nema. Bilo je i dosta tih radničkih menzi. Oko prodaje se niko ovde nije brinuo. I to smo prikolicama odvozili. Samo istovarimo i vratimo se kući i poslovima na njivi", ističe Petrović.  Danas je sve mnogo komplikovanije. Krompir mora da se pakuje u džakove, sa određenom kilažom. Zavisi kako kupac želi. Ako se ne proda u sezoni, mora da se čuva u magacinima. Sve zavisi od ponude i potražnje. To je za male proizvođače komplikovano i oduzima mnogo vremena. "Ali, da ne grešim dušu za ovih 45 godina samo sam jednom bacio krompir jer nisam uspeo da ga prodam", kaže ovaj proizvođač.

Ispod 40 dinara ne bi valjalo

Cenom krompira u okolini Knića uglavnom su zadovoljni. Ove godine kretala se od 25 do 40 dinara. I upravo je ta od 40 dinara, dodaje Petrović, najrealnija. Time se pokrivaju troškovi i nešto se zaradi. Dobro ga je, naravno prodati po najboljoj mogućoj ceni jer ulaganja nisu mala. Primera radi, da bi posejali jedan hektar krompira proizvođači moraju da spreme u proleće 250.000 dinara.

Kad može Gružanski kupus, može i krompir

Mira Pavlović iz Kancelarije za poljoprivredu u Kniću, navodi da uz dugu tradiciju proizvodnje ovdašnji krompir zaslužuje bolje rangiranje i prepoznatljivost na tržištu. Taj uspeh zaslužno je pripao Gružanskom kupusu pa danas skoro da nema većeg evropskog grada u kome se ne prodaje kiseli kupus, iz Kusovca kod Knića. Ali, to je već druga priča. Da bi pomogli proizvođačima, opština je ušla u veliki projekat regulacije reke Gruže. Tada neće biti plavljenja njiva. Biće to još jedan, kako kaže, važan uslov da se Gruži vrati stari povrtarski sjaj.