• Uzgoj belog luka
  • 10.09.2019. 16:00

Iako uzgoj belog luka donosi zaradu Srbija ga uvozi većinom iz Kine

Sa dva ili tri hektara pod belim lukom jedna porodica može pristojno da živi. Ipak, Srbija do 70 odsto belog luka uvozi, većinom iz Kine.

Foto: Bigstockphoto/Vaitekune
  • 264
  • 13
  • 0

Beli luk i dalje većinom uvozimo, iako malobrojni domaći proizvođači ovog lekovitog i zdravog povrća od njega lepo žive.

Južni Banat prestonica je proizvodnje belog luka u Srbiji, uzgajaju se obično sorte "bosut" ili "zimac", a ratari računaju da se već na malim količinama od deset ari na svaki uloženi dinar zaradi minimalno četiri.

Sa dva ili tri hektara pod belim lukom jedna porodica može pristojno da živi. Po nekim računicama od hektara belog luka može da se zaradi čak i milion dinara, jer na tom jednom hektaru ratari mogu da imaju i do 10 tona prinosa.

Beli luk - od čega zavisi kvalitet i prinos?

Prinos po hektaru je obično oko pet tona

Vesna Kanački iz Sakula čija porodica beli luk uzgaja već 20 godina na površini od tri do četiri hektara, kaže da je zarada pristojna, ali da omeri zasađenog i dobijenog luka u našoj zemlji nisu još blizu nekim zemljama sa razvijenijom poljoprivredom, na primer Španije, gde se na tonu posađenog dobije čak deset tona belog luka. Kaže da je prinos po hektaru obično oko pet tona, a zasadi se oko 800 kilograma semena. Obično se sve proda u Beograd ili Novi Sad. Cena je kaže trenutno oko 200 dinara za kilogram.

"No mnogim ratarima treba novac odmah, pa prodaju i po evro za kilogram čim izvade luk, ne čekaju jesen i bolje cene. U septembru vam je već većina belog luka pokupovana od paora," rekla je Kanački.

Manjak radne snage muči gazdinstva 

U atarima u okolini Sakula beli luk je zasađen na oko 50 hektara, tako je i po drugim selima Južnog Banata i u okolini Zrenjanina, gde se proizvodnja polako proširuje. Ono što muči gazdinstva je manjak radne snage. Jedna porodica na većim površinama ne može sama da ručno povadi sav luk. Sa druge strane, on je osetljiv na vlagu i ako se poput ove kišne godine, ne izvadi na vreme, propada.

Prva godina zahteva najveća ulaganja, procenjuje se oko 3.000 evra po hektaru. Kilogram semena je 300 dinara kod paora, a na poljoprivrednim institutima nije ispod 500 dinara. Već sledeće godine ulaganja su manja jer bi najbolje glavice trebalo da se ostave za semena. Ulaganja su još i bacanje stajnjaka, prskanje par puta, te angažovanje radne snage za kopanje i vađenje.

Proizvodnja belog luka unosan je, ali zahtevan posao

Prostran: Treba regionalizovati proizvodnju

Inače, do 70 odsto belog luka uvozimo, većinom iz Kine. No, ono što pogoduje srpskim proizvođačima je kvalitet domaćeg belog luka, koji se na pijacama i u marketima i te kako primeti, prenosi Blic. 

Milan Prostran, agroekonomski analitičar, smatra da se nismo snašli u uslovima potpune konkurencije i došli do toga da u velikim količinama uvozimo i beli luk, iako je veoma isplativ za proizvođače. Kaže da treba regionalizovati proizvodnju, te subvencije usmeriti na one kulture koje u određenom podneblju dobro rađaju.


Izvori

Blic


Tagovi

Uzgoj belog luka Beli luk Vesna Kanački Milan Prostran


Autorka

Slađana Aničić

Slađana Aničić

Slađana je diplomirani profesor srpske književnosti i jezika s dugogodišnjim iskustvom u novinarstvu. Urednica je Agrokluba.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi