Ivana je ostala bez posla, pa počela da uzgaja povrće. Sada ima nekoliko plastenika

Luk koji je krajem oktobra meseca u svojim plastenicima zasadila Ivana Miladinović iz Donjeg Neradovca kod Vranja odavno je nikao. Dobro napreduju i tri vrste zasađene salate, a osim puterke, njeni kupci rado kupuju i zelenu i crvenu reckavu.

Ove vrste ona godinama proizvodi i uvek se potrudi da je među prvima ponudi svojim mušterijama u zimskim mesecima, pa sve do proleća. Ovakva vrsta proizvodnje, kako kaže, najviše joj se isplati zbog toga što ne zahteva dodatnu radnu snagu. Sama proizvodi i rasad koji odmah rasađuje kada proda izvesnu količinu salate koju njeni kupci vole, jer je uvek sveža.

Rana proizvodnja povrća u plastenicima - šta savetuju iskusni proizvođači?

Salatu rasađuje tek kada koren formira četiri do šest listova na dobro pripremljenoj zemlji. Crni luk proizvodi od arpadžika koji omogućava brži rast biljke, a beli od domaćeg semena koje se u vranjskom kraju uzgaja od davnina.

Počela sa paprikom i paradajzom

Ivana se u ovaj posao upustila kada je ostala bez posla nakon što je firma u kojoj je radila otišla u stečaj. Nije želela besposlena da sedi kod kuće, pa je rešila da se bavi proizvodnjom povrća.

"Iza kuće smo imali veliku neobrađenu površinu. Zemlju sam lepo obradila i usitnila, pa zasadila papriku i paradajz na otvorenom kako bi plodovi stigli za prodaju na jesen kada se sprema zimnica", priča naša sagovornica.

Iako se do tada nikada nije bavila ovim poslom, pošlo joj je za rukom da proizvede papriku i paradajz. Tome je pogotovo "kumovala" zemlja na kojoj se godinama nije ništa proizvodilo, ali i bogat izvor vode na koji su ona i suprug naišli posle kopanja dve bušotine u svom dvorištu.

Plastenička proizvodnja isplativija

U vreme kada je počinjala mogla je za tili čas da proda sve što bi iznela na pijacu. Videvši to, počela je da postojeću proizvodnju obogaćuje novim povrtarskim kulturama poput rotkvica i peršuna i na taj način dopunjuje svoju pijačnu tezgu. Vrlo brzo je na prešla na plasteničku proizvodnju, jer je videla da se to više isplati.

"U početku smo konstrukcije plastenika pravili od drvenih motki. Sa njima smo imali dosta muka zimi kada bi popustile pod teretom snega. Zaboravili smo na ove probleme tek kada smo ih zamenili metalnim šipkama".

Ističe da su zahvaljujući predanom radu uspeli da plastenicima prekriju svu površinu koju su počeli da obrađuju, a u kojima po potrebi instaliraju sistem za navodnjavanje kap po kap. Ipak, problemi uvek postoje, kaže ona - zbog bogate ponude povrća u marketima sve manji broj kupaca dolazi na pijacu. Zato je odlučila da ove godine smanji proizvodnju paradajza i paprike.

Ne čekajte da se uruši plastenik: Sneg uklonite dok je lagan

"Ranijih godina sam u toku pazarnog dana mogla sam da prodam svu robu. Sada kada nosim mladi luk na prodaju angažujem supruga, a po potrebi i jednu svoju rođaku. Nas troje između sebe podelimo robu kako bismo je što brže prodali", kaže ona na kraju razgovora.