Jedini spas u ranoj i kasnoj proizvodnji povrća

Poslednjih 10 godina cene povrća su skoro iste, a ulaganja su otišla "u nebo"! Ovako počinje priču Ljupko Stevanović, domaćin iz sela Sedlare u okolini Svilajnca, kraja poznatom po poljoprivredi. To bi ujedno bilo i objašnjenje današnje situacije za plasteničku proizvodnju za koju se ovo domaćinstvo opredelilo još 70- tih godina prošlog veka. Tada su plastenici bili, pa prava retkost u čitavoj Srbiji.

"Ova zelena salata je 20 dinara u poslednjih deset godina. Paradajz, prvi koji stigne se kreće oko 150 dinara, isto i krastavac. Posle toga pada cena i do 30 dinara. Nama problem pravi uvozno povrće iz Albanije, Turske i Grčke. Cena našeg povrća automatski pada i tu se počinje naša borba", kaže Ljupko.

Rana i kasna proizvodnja jedino rentabilna

On se već 20 godina bavi proizvodnjom povrća. Nasledio je od dede i oca deo plastenika i podigao još novih. Na otvorenom ima oko hektar i po sa povrćem, a pod plastenicima hektar. Sezonu ove godine završava sa proizvodnjom zelene salate i mladog luka.

"Više se baziram na ranu i kasnu proizvodnju. Tu je veći priliv novca veći i to je jedan od načina da se izborimo na tržištu i da opstanemo kao domaćinstvo. Drugi način je što kasnija proizvodnja. Sve između toga nama nije toliko rentabilno. Međutim, ovakav ritam znači da nema odmora nimalo", dodaje Stevanović.

Prodaja na lokalnom tržištu

Njegova porodica pokriva tržište u svojoj najbližoj okolini - Svilajnac, Despotovac, Petrovac na Mlavi. Prodaju sve što proizvedu, jer su već osvedočeni povrtari u koje mušterije imaju poverenja.

"Moj otac je ovu proizvodnju nasledio od svog oca, ja od njega. Evo i sin je završio poljoprivredni fakultet. Zainteresovan je i nastaviće time da se bavi. Realno gledano, mi sad ne možemo nazad. Dosta novca je uloženo. Svako menjanje zahteva dodatna ulaganja. Ne preostaje nam ništa drugo nego da plivamo dok ne dođu bolja vremena. Planiramo da podignemo još 50 ari pod plastenicima za ranu proizvodnju i da uvedemo grejanje na još 30 ari", najavljuje Ljupko.

Ne može sada da menja profesiju

Ističe da seme povlači dosta novca, grejanje, onda supstrati, plastenici: "Ranije smo koristili stajnjak, pa tople leje za rasad, odnosno resurse koje smo već imali. A sada, ako hoćete modernu proizvodnju, morate da imate đubriva, supstate, grejanje. To sve zahteva živi novac, koji morate da imate na početku svakog ciklusa".

Godišnje oni proizvedu oko četiri vagona ranog i kasnog kupusa, paradajza oko dva vagona. Uz to još i pomenute salatu, luk, kao i krastavce. "Ali, evo kako se tešim. Znam da mi nismo ni Švajcarska, ni Nemačka, ni ostale razvijene zemlje. Tu smo gde smo. Da menjam sad profesiju, jednostavno ne mogu", kaže Ljupko.