Kada sejati i saditi raštan za berbu tokom zime?

Raštan, broskvu ili lisnati kelj Brassica oleracea var. viridis ili volite ili ne podnosite. Tradicionalno se uzgaja na području Mediterana tokom cele godine, ali je najukusnija kada joj listovi izmrznu. Pripada porodici kupusnjača i predstavlja podvrstu kelja. Dvogodišnja je vrsta.

I dok se ranije smatrala hranom za siromašne, izuzetno je lekovito i cenjeno povrće bogato raznim korisnim materijama, mineralima i vitaminima. Od minerala najviše ima kalcijuma, gvožđa i magnezijuma, a od vitamina A, B6, C i K. S druge strane, ovo je niskokalorično povrće, u 100 gr raštana nalazi se tek 31 kalorija.

Ona je i lekovita jer snižava holesterol kada se redovno konzumira. Dobra je za zdravlje očiju i omogućava miran san. Sprečava pojavu hroničnih oboljenja i razvoj kancera, jača kosti i jetru, poboljšava probavu.

Letnja setva

Za raštan treba odabrati rastresita, dobro drenirana zemljišta bogata humusom sa blagom pH reakcijom od šest do 6,8. Dobro uspeva na osunčanim i polusenovitim mestima. Ne voli blizinu krompira ili celera.

Setva se obavlja tokom leta, u julu. Kako bi ubrzali klijanje i nicanje, seme potopite u vodu na 24 h. Seje se plitko, na dubini od 0,5 do jednog centimetra. Optimalna temperatura klijanja, nicanja i rasta se kreće između 15 i 20ºC.

Temperature iznad 29ºC tokom rasta podstaknuće formiranje semena.

Od setve do presađivanja na stalno mesto prođe četiri do pet nedelja. Sadnice se sade u drugom delu avgusta. Za njihovo uzgajanje potreban je prostor. To su velike i robusne biljke koje mogu narasti do dva metra visine kada cvetaju.

Obično se u baštama sade na razmak 50 x 50 cm. Nakon ukorenjavanja biljke se prihranjuju. Zaliva se kao i ostale kupusnjače. U uslovima nedovoljne vlage listovi ogrube. Ali, od previše vlage strada, i to zbog trulenja korena koji nije u stanju da apsorbuje hranjive materije iz zemlje.

Kako zaštititi kupusnjače prirodnim sredstvima?

Biljkama odgovara malč, a naručito onaj od borovih iglica koji blago snižava pH zemljišta. Na kiselim tlima izbegavajte ovakvu vrstu malča. Dobro podnosi hladnoću, a listovi su ukusniji posle prvog mraza.

Berba listova

Listovi se beru kada dostignu dužinu od 12 do 25 cm, a još uvek su mladi i nežni. Obavlja se posle 70 do 80 dana od setve. U uslovima suše oni gube na kvaliteti. Stari listovi ogrube, postaju crvenkasti, žilavi i gorki.

Prvo se beru donji, a kako biljka raste, pomeramo zonu berbe prema gore. Na vrhu uvek treba da ostane dovoljno lišća koje je mlado i ishranjuje biljku. Tako joj omogućavamo da raste i formira nove listove.