Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Berba kupusa
  • 17.08.2023. 07:30

Kada su glavice kupusa spremne za berbu?

Jedno je teorija, a drugo praksa. U stvarnosti mnogo faktora utiče na dinamiku rasta, razvoja i sazrevanja kupusa.

Foto: Depositphoto/jack520429@gmail.com
  • 2.465
  • 139
  • 0

Vreme je berbe kupusa, a da bi uskladištene glavice opstale što duže, potrebno ih je ubrati u optimalno vreme. Suviše rana i suviše kasna berba nepovoljno deluju na mogućnost njihovog čuvanja.

Kod nezrelih glavica procesi zrenja nisu dovršeni, nije došlo do nakupljanja materija odgovornih za čvrstinu i sastav biljnog tkiva. U slučaju prezrelih, dolazi do slabljenja kvaliteta i podložnije su pojavi procesa truljenja i pucanja.

Obratite pažnju na vreme sazrevanja

Na tržištu možemo pronaći sorte i hibride koje imaju različit vegetacijski period. Taj period od nicanja do berbe može da traje od 55 do 180 dana i tome treba dati veliku važnost. Kada sami uzgajate rasad, sačuvajte kesicu u kojem je bilo seme ili zapišite koliko traje vegetacija.

Ranim sortama će od nicanja do berbe trebati od 55 do 90 dana, za sorte srednje grupe zrenja od 80 do 110, srednjekasne između 110 i 135, dok je kasnim sortama potrebno od 140 do 180 dana.

Posmatrajte kako izgledaju

Jedno je teorija, a drugo praksa. U stvarnosti mnogo faktora utiče na dinamiku rasta, razvoja i sazrevanja kupusa. Osim toga, nekad ćete zaboraviti o kojoj sorti ili hibridu je reč ili ćete kupiti gotov rasad za koji nećete znati kada je posejan.

Znajte da na svaku biljku veliki uticaj imaju vremenske prilike, kvalitet i sastav zemljišta, snabdevenost vodom i hranivima, pojava bolesti, napad štetočina, osvetljenost, gustina sadnje, susedne biljke, da li smo poštovali plodored, odnosno šta smo uzgajali pre kupusa na toj gredici ili parceli. U konvencionalnoj i integralnoj poljoprivredi nije zanemarljiv ni uticaj pesticida koji su primenjeni na prethodnim usevima.

Puno je faktora koji utiču na rast i razvoj (Foto: Depositphotos/maxsol7)

Zrela glavica mora da odgovara karakteristikama sorte. U pojedinim godinama to nije slučaj i možete se pitati šta ste posejali. Na izgled deluju svi navedeni faktori i zbog toga se nemojte opterećivati što vaš kupus ne izgleda kao onaj na slici. Može biti odstupanja u veličini, obliku, boji. Kod mene zemlja nije za kupusnjače i nikad ne može narasti teži od maksimalno 500 do 600 g, po obliku je više izdužen i listovi su svetlije boje. Razlog zbog kojeg tako tvrdoglavo uzgajamo kupus je u ukusu, a to je posebna tema.

Da su glavice zrele znaćete po zvuku kada je uhvatite rukama i stisnete. Čuje se karakteristično škripanje. Spoljni listovi su elastični na dodir, a središnji nerv jak. Dobijaju plavkastu nijansu. Donji listovi počinju da menjaju boju u žutu i suše se. Kada pogledate na vrh glavice, on treba biti svetlo obojen.

Nije problem kada pogrešimo termin berbe za rane sorte, jer su one u većini slučajeva namenjene za svežu potrošnju. Problem može biti kada pogrešimo, a radi se o srednjekasnim i kasnim sortama namenjenim za čuvanje preko zime i pripremu zimnice. Za njih je preporučljiva berba, odnosno rezanje, nakon što temperatura padne na 7 do 9ºC. Kasne sorte će imati bolji ukus ako ih ostavite na gredici i kratkotrajno budu izložene blagom mrazu.


Povezana biljna vrsta

Kupus

Kupus

Engleski naziv: Cabbage | Latinski naziv: Brassica oleracea L. convar. capitata (L.) Alef. var. capitata L.

Kupus je dvogodišnja zeljasta biljka iz porodice (Brassicaceae) koja razvija veliki pupoljak nastao savijanjem lišća. Prve godine stvara vegetativne organe, a druge cvetno stablo... Više [+]

Tagovi

Kupus Glavica kupusa Zreli kupus Berba kupusa Zrela glavica kupusa Vreme berbe kupusa


Autorka

Ranka Vojnović

Više [+]

Ranka je diplomirani inženjer poljoprivrede sa dugogodišnjim iskustvom u povrtarstvu, zaljubljenik u organsku poljoprivredu i druge oblike alternativne poljoprivrede poput biodinamike i permakulture.