Kada vaditi crveni i beli luk i na šta posebno obratiti pažnju?

Vađenje glavica ozimog crvenog i belog luka je uglavnom završena, a pred nama je berba jarih sorti. Ne treba žuriti, ali ne treba ni kasniti. Ranom berbom ćemo smanjiti akumulaciju hranljivih materija i njihovo preuzimanje iz zelenih listova.

Često vidimo povaljane zelene biljke lukova "zbog zrenja", ali ovom merom samo prekidamo prirodan proces transporta hranljivih materija, nakupljanje šećera i dozrevanje ovojnih listova.

U slučaju da zakasnimo sa vađenjem glavica dolazi do raspadanja ovojnih listova. To je naročito izraženo u vlažnoj zemlji, u kišnom periodu.

Ne pravite oštećenja

Kod vađenja je najvažnije da odredimo optimalan termin i da ne oštećujemo glavice. Pravi moment za jare sorte je kad zelena masa počne da se suši, a to zavisi od područja, sortne karakteristike, vremenskih uslova. Nadzemna masa se naginje prema zemlji, vrat korena počinje da se suši, ovojni listovi postaju suvi i dobijaju karakterističnu boju.

Ako želite da valjate biljke, možete to da uradite deset dana pre vađenja. Posao obavite po lepom, vedrom, suvom i sunčanom danu. Sprečite oštećenje, jer je svaka rana mogući ulaz prouzrokovača truleži i drugih oboljenja i štetočina. Često se dešava da glavice crvenog luka doslovno iskoče iz zemlje ili "izađu".

Skratite koren i nadzemni deo

Očistite ih i ostavite u seni da se prosuše, a tek onda uklonite suvišnu zelenu masu i koren. Stablo se prikraćuje na najmanje dva centimetra od vrha. U procesu sušenja kroz odsečeni deo isparava suvišna voda, a drška se spaja i zatvara prodor do sočnog tkiva. Koren se skraćuje.

U oba slučaja prikraćivanje ne sme da bude jako, jer bi tako otvorili unutrašnjost luka i on bi brzo propao. Obavite pregled. Sve što je oštećeno i sumnjivo, sa simptomima oboljenja, odvojite i što pre potrošite. Ostavite ih da se suše od jedne do dve nedelje u hladovini.

Najbolje se čuvaju zrele, zdrave, dobro očišćene i osušene glavice na tamnom i prohladnom mestu.