Kako dobiti velike, čvrste i bele glavice karfiola?

Karfiol (Brassica oleracea var. botrytis) potiče iz Mediterana i Bliskog istoka, gde se uzgajao još u antičko doba. U Evropi je postao popularan u 16. veku i danas se koristi u mnogim kulinarskim tradicijama, posebno u mediteranskoj i indijskoj kuhinji. 

Bogat je vlaknima, vitaminima C i K, kao i antioksidansima koji doprinose očuvanju imuniteta i pomažu u borbi protiv upala. Niska kalorijska vrednost i svestranost u pripremi čine ga omiljenim sastojkom u zdravoj ishrani.

Traži posebnu pažnju

Ipak, kako bi se dobila velika, čvrsta i bela glavica, treba mu dati posebnu pažnju. 

Ovo povrće preferira plodno, dobro drenirano zemljište sa pH vrijednošću između 6,0 i 7,0. Zato je važno pre sadnje obogatiti tlo organskim kompostom ili stajskim đubrivom. Za karfiol kažu da je "gladna" biljka kojoj treba puno hranljivih materija za razvoj velikih glavica. 

Za uzgoj odaberite sunčano mesto i osigurajte da imaju dovoljno prostora za rast, oko 60 cm između svake biljke. 

Što se seje, sadi i u bašti radi u avgustu?

Nakon sadnje održavajte zemljište ravnomerno vlažnim, jer ima slabiji korenov sistem, ali ne preterujte. Neadekvatno zalivanje može uzrokovati nepravilan razvoj glavice. Zemlju oko biljke možete malčirati. 

Tokom vegetacije redovno prihranjujte đubrivom bogatim azotom, posebno kada počne formiranje glavice. Prv put se prihranjuje oko tri nedelje nakon sadnje, a drug put nakon mesec dana. Moguća je i treća prihrana, za kasne kultivare duže vegetacije. 

Kada vezati listove oko glavice? 

Kada glavica počne da se formira i dostigne prečnik od oko pet do osam centimetara, listove treba vezati kako bi je zaštitili od direktnog sunca, koje može da uzrokuje žućenje i gubitak ukusa.

Skupite spolajšnje listove oko glavice i lagano ih povežite trakom ili gumicom. Pazite da pritom ne oštetite biljku. Ovo će zadržati belu boju glavice i pomoći u njenom ravnomernom razvoju. 

Proveravajte stanje svake nedelje, pa ako listovi počnu da trunu ili postaju smeđi, odsecite ih i ponono vežite.

Do truljenja listova može dovesti prekomerna vlaga i loša drenaža tla. Takođe, ako biljke rastu preblizu jedna drugoj, doći će do nedostatka cirkulacije vazduha što može stvoriti vlažne uslove koji pogoduju razvoju truleži. Neki od razloga mogu biti nedovoljno sunčeve svetlosti, pojava gljivičnih oboljenja, ali i fizička oštećenja listova.

Problemi i prevencija

Redovito pregledavajte biljke na znakove štetnika kao što su kupusov bijelac ili buhači. Koristite organske metode zaštite poput pokrivki ili prirodnih repelenta.

Kako od buhača napraviti prirodni insekticid protiv buhača?

Važno je napomenuti da ekstremna vrućina (ili hladnoća) mogu uticati na rast glavice. Zato je sadite u odgovarajuće doba godine i koristite malčiranje za regulaciju temperature zemljišta.

Berba karfiola

Karfiol treba brati kada glavica dostigne željenu veličinu, oko 15-20 cm u prečniku, ali pre nego što cvetovi počnu da se razdvajaju.

Berite je tako da što ćete odseći glavicu sa nekoliko donjih listova kako bi ostala zaštićena do trenutka konzumacije. Listovi su takođe jestivi, pa ih možete iskoristiti u varivima i supama.

U frižideru se može čuvati sedam do 10 dana. Idealno je čuvati ga u plastičnoj kesici ili hermetički zatvorenoj posudi kako bi se sprečila prekomerna vlaga, koja može uzrokovati kvarenje.