Osim pridržavanja plodoreda koji se preporučuje, postoji i integrisani pristup sadnje pri kojem treba obogatiti zemljište hranivima, uništiti štetočine i poboljšati strukturu gornjeg sloja zemljišta.
Krompir tokom sezone iz zemljišta odnosi mnogo hranljivih materija, a za sobom često ostavlja gljivice biljnih bolesti kao i štetočine. Iz tog razloga prilikom njegove sadnje preporučuje se pridržavanje plodoreda.
Međutim, postoji integrisani pristup za uzgoj na istoj parceli. Kako piše agroxxi, pri tome treba obogatiti zemljište mikroelementima, osloboditi bankove od štetočina i bolesti kao i poboljšati strukturu gornjeg plodnog sloja zemljišta.
Jedan od saveta je da se nakon vađenja krtola ne žuri sa obradom zemljišta u vrtu. Pre svega, važno je ukloniti biljne ostatke sa bankova kako sledeće godine ne bi bilo problema s gljivičnim bolestima jer su izdanci ove biljke povoljan medijum za razvoj patogena.
Problem sa plodnosti se može rešiti i uz pomoć zelenih đubriva odnosno siderata kao što su detelina, facelija i grahorice koje se seju odmah nakon vađenja krompira u količini od 200 grama semena na 10 m2. One se mogu kositi već nakon 20-ak dana, čim počnu da cvetaju kako bi što manje hranljivih elemenata izvukle iz zemljišta, a ostaci se zaoravaju kako bi se zemlja obogatila.
Kod korišćenja biljnih ostataka u svrhu organskog đubrenja treba paziti da se s njima ne unesu korovi i uzročnici bolesti. Za obogaćivanje fosforom i kalijumom može se koristiti drveni pepeo. Dodaje se u jesen ili proleće prilikom sadnje krompira, kada se u rupu za sadnju stavlja po šaka pepela.
Za obnovu zemljišta može se dodati i postojeći preparati na tržištu namenjeni toj svrsi.
Osim krompira, na isto mesto iduće sezone ne preporučuje sadnja ni ostalih vrste iz porodice Solanacea koje uključuju paradajz, patlidžan i papriku. Savetuje se setva tikvica, luka, paškanata, rotkvica, cvekle ili celera.
Tagovi
Autorka
