Koje povrće se zagrće zemljom?

Zagrtanje povrća tokom rasta je poljoprivredna aktivnost koja je za neke vrste neophodna, za neke poboljšava njihov rast i razvoj, a neke je nikako ne podnose. Dodavanjem zemlje oko biljaka dajemo im stabilnost, sprečava se rast korova. Kaže se da jedno zagrtanje zamenjuje dva zalivanja.

Dodatno rahlimo i prozračujemo zemljište. Stvaramo povoljnije uslove za rast korena, adventivnog korenja, krtola, izbeljivanje zelenih delova. Povećava se sadržaj vazduha, ali i vlage koja je dostupna.

Obavezna mera za krompir i praziluk

Zagrtanje je mera koja krompiru stvara povoljne uslove da se formira veći broj krtola i poboljša njihov rast i razvoj. Prvi put se sprovodi kada su biljke visoke 10 cm, a može se ponoviti još jedan do dva puta kako bi se osigurao bolji rod. Često uzgajivači puste biljke da narastu nešto više i obave samo jedno zagrtanje. Osim što će stvoriti povoljne uslove ova operacija suzbija rast korova. Pre zagrtanja dodaje se prihrana.

Kod praziluka ova mera je neophodna, ako želimo dobiti duži beli deo. Zagrtanjem zemlje biljka ostaje u mraku, gubi hlorofil, odnosno etiolira. Razvija se sočno i mekše tkivo.

Jagode i spanać ne podnose višak zemlje

Pored njih zgrću se bob, grašak, krastavci, paradajz, razne kupusnjače. Dodata zemlja biljkama daje stabilnost, a neke će, poput paradajza, razviti adventivno korenje.

Dubina sadnje rasada: Koliko duboko voli paradajz, a koliko kupusnjače?

Vrste koje ne podnose gomilanje zemlje su jagode, salate, spanać i većina drugog koje razvija lisnu rozetu.