Krenite sa predsetvenim priprema za uzgoj graška

Grašak uspeva na mnogim tipovima zemljišta, od lakih do težih. Najbolje uspeva na slabo kiselom, neutralnom i slabo alkalnom zemljištu (6- 8 pH). Podvodna, zabarena i vrlo teška zemljišta nisu pogodna za njegovu proizvodnju. Grašak treba uvrstiti u plodored u sistemu navodnjavanja. Može da se gaji posle paradajza, paprike, žitarica i industriskog bilja, navodi stručnjak za povrtarstvo Poljoprivredno stručne službe Kosovska Mitrovica Zoran Milosavljević.

Manje potrebe za đubrima

Odličan je predusev i ne podnosi monokulturu. Osnovnu obradu treba obaviti u jesen. Strukturna i rastresita zemljišta treba orati na dubinu 25-30 cm, a zbijena i teška dublje, na 30-35 cm. Laka i ocedna zemljišta treba ostaviti u otvorenim brazdama, a teška zemljišta usitniti tanjiračom još sjeseni. Tako se omoguava rana priprema zemljišta za setvu na teškim tipovima zemljišta.

Potrebe graška za đubrenjem su manja u poređenju sa drugim povrtarskim usevima. U zemljište umerene plodnosti unosi se 20-30 kg azota, 60-80 kg P2O5 i 40-60 kg K2O po hektaru. Polovina fosfornog i kalijumovog đubriva zaorava se u jesen, a ostatak zajedno sa azotom u predsetvenoj pripremi. Predsetvena priprema počinje čim to vremenske prilike dozvole, u našim uslovima tokom marta. Rasturanje đubriva a zatim usitnjavanje setvenog sloja obavlja se tanjiranjem, drljanjem ili setvospremačem, savetuje Milosavljević.

Sadnja u trake i kućice

Grašak se seje odmah posle obavljene pripreme za setvu. Kasnije posejan daje po pravilu niže prinose i takva setva podbacuje u godinama kada u toku cvetanja i zametanja mahuna nastane period toplog i sušnog vremena. Izborom sorti različite dužine vegetacije i podešavanjem vremena setve produžuje se period berbe i sezona prerade graška. Grašak se seje na međurednom razmaku 12-20 cm, a u redu tri do četiri centimetra i na dubini pet centimetra. Poznate sorte kod nas su Visak, Gorostas, Galija, David, Golijat i Šumadinac.

Grašak se seje u rano proleće čim nam vreme dozvoli

Podsetimo, može se sejati u otvorene kanale između kojih je razmak oko 20 cm, a razmak semena u redu od pet do sedam centimetra. Sličan način je sadnja u grupicama. U unapred napravljene kanale seme se seje u grupicama od tri do četiri zrna. One su međusobno udaljene od 10 do 15 cm. Sadnja u trake se obavlja u dva do tri reda koji su međusobno udaljeni 12 do 15 cm, a između traka se ostavlja razmak od 30 do 40 cm. Setva u kućice je slična setvi pasulja samo što su iskopane jamice pliće i nešto gušće raspoređene.

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor