• Srednji Banat
  • 28.10.2016. 16:00

Kupus, veće površine, niža cena

Površine pod kupusom u srednjem Banatu povećane su za 30 odsto, rod će premašiti 60t/ha, a cena neće premašiti 12 din/kg. Proizvodna godina obilovala je kišom i velikom vlagom vazduha, a kupisišta bolestima. Crna pegavost nanela je veliku štetu, a zaštita od bolesti poskupela je proizvodnju.

  • 3.577
  • 566
  • 0

Ovogodišnja proizvodnja kupusa ostaće upamćena po obimnim padavinama, velikoj vlažnosti vazduha u jutarnjim i prepodnevnim satima kao i velikim isparenjima sa slobodne vodene površine i sa zemljišta. Takvi proizvodni uslovi nametnuli su intenzivniju i češću primenu sredstava zaštite bilja kako bi se proizvodnja održala na visokom i stabilnom nivou.

Predhodnih godina bilo je potražnje za banatskim kupusom i iz inostranstva što je uticalo i da proizvođači budu zadovoljni cenom. Dobra prošlogodišnja cena je navela mnoge da ponovo počnu da se bave proizvodnjom kukpusa, što je uticalo da se površine pod ovom biljnom vrstom povećaju za 30 do 40 odsto u odnosu na lane. Zabeležena je i potražnja za kupusom i van granica naše zemlje te je i cena za proizvođače bila vrlo dobra. Ove godine povećane su površine pod kupusom za 30 do 40 odsto u odnosu na lane. Prinos ranog jesenjeg kupusa je u proseku 35 tona po hektaru, a procenjuje se da će kasni kupus imati izuzetan prinos, veći od 60 tona po hektaru.

Uprkos visokom prinosu, loša godina za proizvodnju kupusa

Ulaganja u proizvodnju kupusa u kišnim godinama su znatno veća u odnosu na sušne, te se uprkos visoko ostvarenom prinosu kupusa ne može reći da je ova godina bila povoljna. Kišni uslovi uticali su na pojavu mnogih bolesti, a veća količina padavanina uticala je i na kvalitet kupusa.

Imre Savrak

Povrtar s dugogodišnjim iskustvom Imre Savrak iz Mužlje kaže da je najveću štetu kupusu nanela bakterija Xanthomonas koja prouzrokuje pojavu crne pegavosti.

"U ovom trenutku na tržištu ima viška kupusa, ali vrlo brzo će biti manjka, zbog bolesti. Ostvario sam prinos od 50 tona po hektaru. Koristio sam dosta veštačkog đubriva, a zalivanje ove godine nije bilo toliko potrebno jer je bilo dosta kiše. Ali, sa druge strane dosta sam uložio u gorivo i pesticide. Najazda insekata je ove godine bio posebno izražena. Kod ovakvih godina ulaganja su mnogo veća nego kod sušnih. Uložio sam od 300.000 do 350.000 dinara po hektaru", kaže Imre Savrak.

Trenutno, kako kaže Imre, minimalna cena kupusa je devet dinara. Ona zavisi od kupaca, ali to svakako nije cena koja proizvođaču obezbeđuje neku zaradu. Prošle godine u ovo vreme kilogram svežeg kupusa je koštao oko 20 dinara po kilogramu, u prodaji na veliko.

"Ukoliko bi cena od 15 do 16 dinara za kilogram bila ustaljena, tada bi proizvođač mogao da ostvari neku zaradu i da planira proizvodnju. Proletos smo na kupusu imali veliki gubitak koji sada praktično pokrivamo prodajom jesenjeg kupusa. Pri tom prolećna proizvodnja je mnogo skuplja od jesenje, a ja sam morao polovinu roda ranog kupusa da istanjiram", kaže Sarvak koji iz godine u godinu smanjuje površine pod ovim povrćem. Uopšte, smanjuje proizvodnju na otvorenom, a povećava plsteničku.

Najviše štete napravila crna pegavost

Da je ovu godinu za proizvodnju obeležila pojava mnogih bolesti potvrdio je i Dragan Marković iz Poljoprivredno stručne slube Zrenjanin. Ističe da se u većini slučajeva pojavila bolest koja se retko javlja, crna pegavost ili alternarija, a da proizvođači nisu bili dovoljno spremni da adekvatno zaštite usev. Bolest, zahvaljujući pogodnim vremenskim uslovima pojavila se najpre na krompiru, potom i na paradajzu, a dospela je i na kupus. Karakteristično je i to da se crna pegavost nije pojavila na hibridima kupusa jer su oni otproni na to oboljenje.

"Gajenje jesenjeg kupusa podrazumeva vegetaciju od 120 do 150 dana. Ove godine vegetacija je značajno produžena zbog izostanka dužih sunčanih perioda. Kada ih je letos bilo, temperature vazduha su prevazilazile uobičajeni maksimum, a kupus je tada samo vegetirao, disao, nije rastao. Zbog toga je produžio vegetaciju. Prošle godine kupus se u ovo vreme masovno prodavao, sada još uvek te prodaje nema", objašnjava Marković.

Kupus na njivi

Inače, kako objašnjava Marković iskusni povrtari imaju dve "žetve". Predusev jesenjem kupusu obično budu rane kupusnjače (kupus, brokoli, karfiol), a u drugoj setvi se takođe gaji neka od ove tri biljne vrste. U selu Taraš koje je poznato po gajenju kupusa prvi usev je obično mladi krompir. Na velikim parcelama kupus bi trebao da se gaji posle ječma. Ali, na našim njivama sve je manje ozimog ječma jer se njegov otkup ne vrši intenzitetom koji je ranije bio prisutan. Sve ostalo je kasno za kupus zbog dužine vegetcije.

Marković još objašnjava da će ove godine biti i mnogo više vode u glavici, na uštrb čvrste materije. Višak vode će otežati i čuvanje u zimskom periodu sveže glavice ali i konzerviranje - kišeljenje, jer s porastom količine vode dolazi do intenzivnog punjenja glavica što dovodi do njihovog pucanja. Na mestima na kojima glavica pukne dolazi do razvoja patogena. Osmotski pritisak u glavici je sad mnogo veći od potreba koje zatevaju kišeljenje ili čuvanje.

Ulaganja u proizvodnju kao i cene kupusa različite

"Aktuelna cena kupusa na kvantaškoj pijaci je od 12 do 15 dinara za kilogram, dok je maloprodajna na nivou 25 dinara za kilogram. Cena proizvodnje kupusa uobičajeno i ove godine zavisi od toga da li je sejana sorta ili hibrid. Tako je cena semena sorte Futoški kupus bila simbolična dok je seme hibrida bilo znatno skuplje. Proizvođači su ove godine imali manje troškova za navodnjavanje jer nisu puno koristili sisteme za zalivanje, ali s druge strane porasli su troškovi zaštite bilja. Na tržištu se očekuje da če veleprodajna cena kupusa dostići vrednosti od osam do 12 dinara po kilogramu. Bez obzira na cenu, prouzvođači koji ovu biljnu vrstu uzgajaju na većim površinama i pri očekivanoj krajnjoj ceni uz visok prinos mogu da ostvare zaradu", smatra Marković.

Kiseli kupus donosi dodatnu vrednost

Udruženje povrtara "Carska bašta" iz Mužlje iz godine u godinu iz povećava proizvodnju kupusa, a razloga za ovakav korak je više. Jedan od bitnih razloga je i taj što je na otvorenom polju najlakše raditi kupus, a primarni proizvođači imaju za to opremu i potrebno znanje. Druge povrtarske biljne vrste najčešće uzgajaju u zaštićenom prostoru.

Đula Maderas

"U sezoni prodajemo dosta svežeg kupusa što je takođe bitna stvar. U tom periodu, obično padne cena ovom povrću tako da su troškovi transporta značajni. Rešenje je da proizvođači svoj proizvod dovezu u skladišni prostor "Carke bašte", a mi ga dalje distribuiramo. Kada sa njiva zrenjaninskog, mužljanskog, mihajlovačkog i atara Lukinog sela nemamo dovoljno kupusa, onda se on doprema iz okoline Šapca i Futoga. Najvažniji razlog zbog kojeg povećavamo površine pod ovim povrćem je korišćenje pogona za kišeljenje kupusa koji je u funkciji treću godinu. Kišeljenjem, kupus dobija dodatnu vrednost, a na osnovu potražnje smatramo da se kiseli kupus sve više troši. Ove godine proizvodnja je organizovana na 50 katastarskih jutara. To je dovoljna količina za jesenju sezonu", kaže menadžer Udruženja Đula Maderas.

Kišeljenje kupusa u "Carskoj bašti" organizuje se više puta u sezoni, za ovu godinu to je predviđeno tri puta. U prvoj turi 100 tona kupusa je ukišeljeno i taj proces je u toku. Generalno, plan je da "Carska Bašta" tržištu isporuči 200 tona kiselog kupusa, jer svake godine na rastur ode od 30 do 40 odsto. To znači da će se 300 tona svežeg kupusa pretvoriti u kiseli.

"Za ovaj proizvod nemamo ugovorenog kupca, ali znamo potrošnju domaćeg tržišta i svake godine uvećavamo ponudu za 20 do 30 odsto. Kiseli kupus je proizvod koji može da se čuva duži period, a može se i naći kupac koji bi odkupio veću količinu. Trgovinski lanci u kontinuitetu uzimaju našu robu. Prošle godine smo imali mogućnost izvoza u Nemačku, ali nismo imali dovoljne količine. Ove godine smo i zreliji i spremniji, pa videćemo. Inače, prethodne dve do tri godine smo imali iskustva sa izvozom. Mađari su kupovali naš kupus za dalju preradu, a izvezli smo i dvadesetak šlepera u Rusiju. Reč je o prolećnom kupusu. Ove godine uspeli smo da izvezemo samo tri šlepera, a rani kupus se mora prodati u roku od dve nedelje tako da su ogromne količine ostale na njivi. One su istanjirane", objašnjava Maderas.

Da bi se ostvario profit proizvodnjom kiselog kupusa povrtar bi za kilogram trebao da dobije 15 dinara, otprilike ista količina novca je potrebna za ostale sirovine i ambalažu. Treba uračunati i novčanu nadoknadu za radnu sangu. To znači da bi cena od 80 dinara za kilogram tako upakovanog kiselog kupusa trebala da obezbedi profit svima. Udruženje povrtara iz Mužlje pri toj ceni računa na dobit od 10 dinara po kilogramu. Potrebno je ukuseliti značajne količine kako bi se iskoristio kapacitet pogona za kišeljenje.


Povezana biljna vrsta

Kupus

Kupus

Engleski naziv: Cabbage | Latinski naziv: Brassica oleracea L. convar. capitata (L.) Alef. var. capitata L.

Kupus je dvogodišnja zeljasta biljka iz porodice (Brassicaceae) koja razvija veliki pupoljak nastao savijanjem lišća. Prve godine stvara vegetativne organe, a druge cvetno stablo... Pročitaj više »

Foto prilog


Tagovi

Kupus Srednji Banat Mužlja Taraš Crna pegavost Dragan Mirković Imre Savrak Đula Maderas Carska bašta


Autorka

Jasna Bajšanski

Jasna Bajšanski, Zrenjanin

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

#mojepovrce #mojabasta
Moja prva basta i uzivanje u proizvodnji kupusa i karfiola na otvorenom ☺️