Kupusni moljac voli vrućinu, a kada i kako mu stati na put?

Kupusni moljac (Plutella maculipennis/Plutella xylostella) je prisutan svuda gde se gaje kupusnjače. Smatra se najrasprostranjenijim leptirom u svetu i jednom od glavnih štetočina povrtarskih krstašica (kupusnjača, uključujući i kupus) i uljarica (kupusna uljana repica i slačica).

Gusenice kupusnog moljca oštećuju lišće, pupoljke i cvet kupusnjača, a zavlače se i u glavice, čime nanose još veće štete, jer smanjuju tržišnu vrednost biljaka. Pri masovnoj pojavi lisna masa biljaka domaćina može biti potpuno uništena.

Ispiljene gusenice su u početku žućkastomrke. Odrasle gusenice su u početku zelenkaste, a kasnije tamnozelene, duge do 12 mm. Telo je prekriveno sitnim, crnim tačkama i obraslo maljama. Glava je crna, kasnije smeđa. Prednja krila leptira (dužine 5 do 9 mm) su uska, tamnosiva, sa svetložutom, talasastom prugom na zadnjoj ivici, koja se dobro vidi pri mirovanju. Zadnja krila su pepeljastosiva, obrasla dugim resicama. Jaja su sitna, ovalna, beličastožute boje, kasnije svetlozelene.

Aktivni od aprila

Leptiri počinju da lete već od kraja aprila. Ženke posle parenja lete neprimetno između biljaka raznih krstašica (kupusnjača), gde sa naličja lista, najčešće duž glavnih nerava polažu jaja. Tek ispiljene gusenice ubušuju se u lisno tkivo između donjeg i gornjeg epidermisa, praveći duže ili kraće "mine".

Posle dva do tri dana izlaze na lisnu površinu i zadržavaju se sa donje strane listova. Nastavljaju sa oštećivanjem donjeg epidermisa i palisadnog ("sunđerastog" fotosintetskog) parenhima između nerava, te nastala oštećenja dobijaju izgled "prozorčića", koji vremenom ispadaju. Često ostaju samo glavni nervi usled napada gusenica.

Gusenice odrastu za oko dve nedelje i pretvaraju se u lutke, najčešće sa donje strane lista, u jednom vretenastom, mrežastom kokonu (ispredena zaštitna "čaura"), koji može biti na lišću, drveću, šiblju, kamenju, drvenim ogradama.

Voli toplo i suvo vreme

Nakon nedelju do dve izleću leptiri nove generacije. U našoj zemlji ima dve do tri, a nekada i više generacija (do osam) koje se međusobno preklapaju, što zavisi od vremenskih uslova. Toplo i suvo vreme pospešuje razvoj štetočina i time povećava broj generacija godišnje.

Optimalni uslovi za razmnožavanje ovog insekta su od 37^oC do 38^oC. Nasuprot tome, hladno i kišovito vreme, pogotovo pljuskovite kiše, smanjuju brojnost vrste, jer spiraju gusenice sa lišća. Prezimljava lutka, a vrlo retko u stadijumu imaga ili odraslog insekta.

Mužjaci leptira aktivni su noću i u sumrak, slabo lete (do 35 m unutar polja), ali ih vetar prenosi na znatno veće razdaljine. Hrane se nektarom cvetova krstašica ili kupusnjača. Ženke polažu oko 150 jaja na korovske ili gajene kupusnjače, u grupicama od po dva do osam komada na naličje lišća, u udubljenja glavnih lisnih nerava.

Kada i čime tretirati?

U vreme masovnog piljenja gusenica utvrđuje se procenat napadnutih biljaka, kao i broj gusenica po biljci. U odnosu na stepen oštećenosti lista procenjuju se i gubici u procentima. Ako se u vreme Ieta leptira, ustanovi prisustvo jednog leptira na 50 biljaka, to je već signal da takve parcele treba i dalje kontrolisati. Ukoliko se konstatuje prisustvo u proseku više od jedne gusenice po biljci tada treba pristupiti hemijskom suzbijanju.

Prema preporuci Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja, registrovane aktivne materije za suzbijanje kupusovog moljca su: deltametrin, emamektin-benzoat, esfenvalerat, hlorantraniliprol, lamda-cihalotrin i esfenvalerat, metaflumizon, spinetoram, tau-fluvalinat.

"Zbog visokih temperatura, proizvođačima se preporučuje da tretmane obavljaju u večernjim satima kada su temperature niže", upozorava PIS.

Mehanička i biološka zaštita

Dubljom obradom zemljišta (zaoravanjem) treba uništiti ostatke kupusnjača (uključujući i kupus), svim merama ubrzati razvoj i jačanje biljaka, napadnute biljke pri proređivanju odmah uništiti, navodnjavati tokom leta. Dobre rezultate obezbeđuju i plodored, prestanak proizvodnje kupusnjača u jednoj godini, primena lovnih biljaka, žutih lepljivih i feromonskih klopki, ometanje parenja.

Kako zaštiti krompir od moljca pre vađenja i tokom skladištenja?

U nekim zemljama u biološkoj borbi protiv ove vrste koriste parazitoidske ose (npr. Cotesia plutellae) koje gaje i ispuštaju na polja pod kupusom. U poslednje vreme raste interes za korišćenjem patogena insekata poput Beauveria bassiana, Metarhizium anisopliae, baculovirusa i entomopatogenih nematoda.

Ekstrakti nekih biljaka poput drveta nim (neem), poznatog kao indijski jorgovan (Azadirachta indica) ispoljavaju visoku insekticidnu efikasnost. Ekstrakti drugih biljaka odbijaju ženke da polažu jaja, kao što su biljni preparati na bazi ekstrakta pelina, buvača i lišća paradajza koji efikasno odbijaju kupusnog moljca u usevima kupusa.

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor