Kupusnu stenicu ćete lako prepoznati, ali kako je suzbiti?

Na području naše zemlje usevi kupusa se, u zavisnosti od vremena setve trenutno nalaze u različitim fazama razvoja. Rani kupus je trenutno u fenofazi formiranja glavice, dok se kasne sorte početkom jula meseca rasađuju i imaju razvijena četiri do šest listova. Neke biljke su čak i u fazi ukorenjavanja.

Osim ekonomski značajnih bolesti, kupus tokom vegetacije napada i veći broj štetnih insekata.

Jedna od najznačajnijih štetočina kupusnjača koja se masovno javlja i hrani tokom sušnih, letnjih meseci je, između ostalog, kupusna stenica (Eurydema spp.). Osim kupusa, ovaj štetni insekt napada i kelj, karfiol, rotkvice, kelerabu i brokoli.

Kako je prepoznati?

Prezimljava u stadijumu imaga u zemljištu, ispod biljnih ostataka, a može se naći i po obodima livada i šuma. Odrasli insekt je dug oko 10 milimetara. Odlikuje se crvenom bojom sa crnim tačkama i prugama na vratnom štitu, štitiću i pokriocima. Osim toga, javlja se i forma koja je žute boje sa karakterističnim tamno zelenim šarama.

U proleće, krajem marta ili početkom aprila, kada se poveća temperatura vazduha i zemljišta, imago izlazi iz svog skrovišta i hrani se korovskim vrstama, nakon čega se pari i seli na kupusnjače. Ženka polaže tamna, buretasta jaja na naličju lista u dva pravilna reda.

Nakon sedam dana pile se larve koje prolaze kroz pet razvojnih stadijuma. Larve podsećaju na odrasle insekte, s tim što su manje i nemaju krila. Kupusna stenica ima jednu ili dve generacije godišnje. Imago druge generacije javlja se tokom avgusta meseca.

Žutilo, pa sušenje

Štete na gajenim kupusnjačama pričinjavaju kako odrasli insekti, tako i larve hraneći se biljnim sokovima iz lista, cveta i mladih plodova. Pomoću dobro razvijene rilice probadaju biljno tkivo ubrizgavajući tako pljuvačku koja razlaže ćelije domaćina, a potom usisavaju hranljivu tečnost. Ovakav način ishrane kod stenica liči na proces rada šprica.

Moljac, mušice i tripsi u usevima kupusa. Šta preduzeti?

Na mestu uboda na listu javljaju se najpre žuto bele pege. Oštećeno biljno tkivo počinje da žuti, suši se, a biljke gube snagu, usporavajući tako rast i razvoj. Prilikom masovne pojave može doći čak i do propadanja celih biljaka.

Uništavajte korove i poštujte plodored

Kada je reč o preventivnim, agrotehničkim, mehaničkim i hemijskim merama koje se preduzimaju u kupusnjačama protiv ove štetočine, važno je istaći da njihovom blagovremenom i pravilnom primenom možemo značajno smanjiti mogućnost za napadom.

Prva i osnovna mera je poštovanje plodoreda, što znači da biljke iz familije kupusnjača ne treba saditi na istoj parceli minimum tri do četiri godine. Takođe je važno uništiti korove oko gajenih useva, jer kupusna stenica tu prezimljava.

Na jesen se, između ostalog, preporučuje i obrada zemljišta, ne bi li se uništili odrasli insekti. Moguće je i mehaničkim putem, ručno, sakupljati jaja i imaga, ali samo ukoliko njihov broj nije veliki.

Kada je reč o hemijskim tretmanima, savetuje se da prvo tretiranje bude čim se primete prve jedinke, a pre formiranja glavice. Nažalost, kupusne stenice pokazuju veliku otpornost na mnoge insekticide. Preparati koji se najčešće koriste protiv ove štetočine su na bazi sledećih aktivnih materija: cipermetrin, alfa-cipermetrin, lambda-cihalotrin, spirotetramat.

Potrebno je voditi računa, ne samo o karenci preparata, već i o preporučenoj dozi. Tretiranje najbolje obaviti rano ujutru ili kasno uveče kada je aktivnost pčela svedena na minimum.