Milojević: U proizvodnji šampinjona sve radimo ručno, ali se isplati i ima uspeha

Kosta Milojević iz Rume bavi se proizvodnjom šampinjona poslednjih 20 godina. U njegovih devet plastenika trenutno ima 2.500 džakova belih i zlatnih šampinjona koji se tek probijaju na tržištu. Celokupna porodica je uključena u proizvodnju koja im  je jedini izvor prihoda. Ne angažuju radnu snagu tako da smanjuju troškove pošto poslednjih godina cena nije uvek adekvatna svim ulaganjima i uloženom radu u proizvodnji u kojoj grešaka ne sme da bude.

Kosta je jedan od najpoznatijih proizvođača šampinjona u ovom gradu. Jedan od retkih koji je opstao i održao proizvodnju. Za sve ovo vreme, koliko su prisutni na tržištu, stekli su poverenje kupaca, savladali sve tehnike proizvodnje u kojoj je situacija iz godine u godinu sve teža.

"Ovo je porodični posao koji radimo već dvadeset godina u kom smo prošli sve i svašta - i dobro i loše. Nije uvek bilo zarade, ali smo nastavljali dalje i nismo hteli da odustanemo. Za sve to vreme mnogi su počinjali da se bave proizvodnjom gljiva, ali su vremenom odustajali. Opstali smo i sada smo jedni od retkih koji se bave ovim nimalo lakim, ali ni jeftinim poslom", navodi Milojević.

Od unošenja komposta pa do branja - sve je ručno

Proizvodnja ove vrste šampinjona nije jednostavna. Dosta se radi fizički, a sve se radi ručno. Od unošenja komposta do branja. Oprema je veoma skupa kaže ovaj uzgajivač.

"Sve je skupo - i plastenici i oprema. Kupujemo kompost, seme, a sada tokom leta mora da se vodi računa o temperaturama. Klima je stalno uključena pa su i računi za utrošenu električnu energiju izuzetno visoki. Pored toga sve se radi ručno. Unošenje džakova sa kompostom, berba, iznošenje. Sve je to teško i fizički naporno", dodaje Kosta.

Ne planira dalje proširenje proizvodnje

Prinos po jednom džaku je od četiri do 4,5 kilograma šampinjona. Milojević kaže da može da bude i pet kilograma u dva branja, ali se on ne seća kada je imao takav prinos. Trenutna cena šampinjona na pijacama je od 250 do 300 dinara dok je kod proizvođača od 160 do 180 dinara, što je u odnosu na specifičnost proizvodnje i velike troškove - nedovoljno.

Priseća se i godina kada je ova proizvodnja bila veoma isplativa. "Sećam se 2002. godine kada je cena šampinjona bila dva evra, a gorivo 30 dinara. Tada je imalo smisla raditi jer je bilo zarade. Sada prema ovakvim cenama zarada je minimalna, još ako rod podbaci, što se često dešava onda radimo sa gubitkom. Da je naša prodajna cena dva evra, a ne 160 ili 180 dinara, situacija bi bila daleko drugačija, bilo bi nam lakše", kaže on.

Milojevići u devet objekata imaju 2.500 džakova sa gljivama. Da bi proizvodnja bila uspešna vode računa o kvalitetu semena i komposta koji nabavljaju, a posebna pažnja posvećena je higijeni pošto su šampinjoni podložni zarazi. Proširenje proizvodnje za sada nije u planu. Ono što već imaju dovoljno je jer bi proširenje značilo i dodatno angažovanje radne snage, što bi svakako poskupelo i ovako skupu proizvodnju.