Od bašte do zimnice: Priprema se uz mnogo suza, a evo zašto je ren dragocen

Ren (Armoracia rusticana) ili hren, kako ga neki zovu, višegodišnja je zeljasta biljka. Na našim prostorima retko se gaji kao negovan zasad, a obično ga možemo videti kako raste kao samonikla biljka po baštama, vrtovima i dvorištima. Takve biljke imaju račvast, žilav, tanak i vrlo ljut koren. Nasuprot tome, pravilno negovan ren obrazuje prave, duge, glatke i sočne korene s prijatnom ljutinom.

Razmnožava se proizvodnjom reznica, deljenjem podzemnog izdanka. Sadi se od avgusta do kasne jeseni. Lako ga je prepoznati i uočiti, listovi su mu veliki i mogu narasti i do dva metra. Drške lista su dugačke, cvetovi su sitni, beli, skupljeni u grozdaste cvasti. Koren je dugačak i prodire duboko u zemlju.

Otporan na mraz i sušu

U pogledu gajenja i proizvodnje, ren ima veoma skromne zahteve , otporan je na mrazeve, a i sušu dobro podnosi. Ukoliko je duža suša i usled nedostatka vlage, ren pojačava račvanje i ljutinu korena, a smanjuje sočnost.

Ren: Lekoviti koren vadi se krajem jeseni - zdrav i svež i kao prerađen

Koren je debeo do 6 cm i može biti dugačak oko jednog metra, u gornjem delu je zadebljao i ima više glava. Spolja je žućkasto-sivkast, a iznutra beo. Svi koji su ga bar jednom probali znaju da je ljut i da peče. Kad se priprema i čisti razvija poseban ljut miris koji izaziva jako suzenje. Najčešće se koristi u svežem stanju.

Odličan dodatak jelima

Da je sveže izrendan koren rena izuzetan dodatak jelima potvrdila nam je Jarmila Blažek iz Pivnica. Ona tokom jesenjih i zimskih meseci priprema ren u teglama.

"Ren imamo na velikoj površinu u bašti, razmnožavamo ga svake sezone. Muž i ja vadimo ga ašovom, moramo biti pažljivi da mu ne presečemo koren koji zna da bude duboko u zemlji. Zato je najbolje da ga vadimo kad je zemljište vlažno, posle kiše", rekla nam je Jarmila i objasnila da nakon vađenja koren peru, a onda ga čiste nožem.

Očišćen ren melju na mašini za meso sa sitnom rešetkom.

"U ren stavljam samo sirće i so, dobro izmešam i stavljam u tegle. Ovako pripremljen može da stoji pet do šest meseci. Obično ga jedemo sa kuvanim mesom, a dobro se slaže i sa kuvanom kolenicom."

So, sirće i malo šećera

Vinka Jeftić iz Lipolista kaže da melje ren, a za manje količine koristi blender.

"Teško ga je mleti ili rendati obzirom da je tvrd, a i ljut, te se priprema uz mnogo suza. Ja od začina koristim so, sirće i malo šećera da ublaži ljutinu", kaže naša sagovornica.

U ren ne stavlja konzervans.

"Ovako začinjen može da stoji, jedino što posle određenog vremena malo promeni boju", kaže Vinka napominjući da imaju 20 ari pod renom.

Počinju da ga vade početkom novembra i nastavljaju tokom zime, u zavisnosti od porudžbina. Kako bi sebi olakšali posao vade ga plugom. Vinka kaže da mnogi vole salatu od rena zbog njegovih lekovitih svojstava i kupuju gotov izrendan, ali ima i onih koji su zainteresovani samo za koren - bilo da će ga sami pripremati ili saditi u svojoj bašti.

Prirodni antibiotik

Narodna medicina kaže da je ren veoma zdrav i preporučuje se za čišćenje krvi, izbacivanje kamena i peska iz bubrega, za znojenje i izbacivanje mokraće. Sadrži pet puta više vitamina C nego limun i deluje kao prirodni antibiotik. Koristi se i kao lek protiv bolesti pluća, reume, gihta, kijavice, za izbacivanje sekreta iz disajnih puteva.

Pomaže organizmu da lakše svari tešku hranu, smiruje alergije i astmu, čisti kožu. Dovoljno razloga da se svakodnevno nađe na trpezi.

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor