Opasna štetočina uništava zasade krompira

Krompirov moljac u bivšoj SFRJ bio je delimično prisutan u Dalmaciji i Makedoniji, a sa promenom klime u Srbiju je stigao 2011. godine. Tokom prošle i ove godine, načinio je ogromne štete u mnogim proizvodnim područjima u zemlji u kojima se krompir gaji i to uglavnom na toplijim lokalitetima sa nižom nadmorskom visinom. Štete na teritoriji Pčinjskog okruga su neznatne, jer se oko 60 % proizvodnje krompira odvija na nadmorskoj visini iznad 600 metara.

"Krompirov moljac je štetočina koja svake godine preti da uništi polja zasejana krompirom. Toliko je opasan, da ga je veoma teško iskoreniti. Ovaj  insekt najveću štetu napravi u zemlji, a pri tom se izgled nadzemnog dela biljke ne menja. Tek nakon vađenja krompira iz zemlje vidi se koliku je štetu napravio poljoprivrednicima", ističe Mica Stajić, diplomirani inženjer za zaštitu bilja u vranjskoj Poljoprivredno stručnoj službi.

Krompirov moljac napada paradajz, plavi paradajz, duvan

Iako moljac krompira najčešće napada krompir, od ove štetočine stradaju i paradajz, plavi paradajz, duvan, korovi iz familije pomoćnica Solanaceae (Datura stramoniom, Solanum nigrum). Moljac oštećuje cimu krompira, mada, veće štete nanosi krtolama krompira koje svojim mirisom stimulišu polaganje jaja. Optimalna temperatura za razvoj štetočine je od 28°C, ali se razvija u rasponu od 15°C do 40°C.

"Ženka polaže od 50 do 200 jaja. U našim uslovima ima pet do sedam generacija. U polju ima pet i dve do tri u skladištu. Leptir je smeđe žute boje sa dugim resama na zadnjim krilima koji imaju sjajno ljubičasti preliv. Jaja su biserno bele boje položena uglavnom na naličju lista ili na krtolama u blizini okca. Gusenica, kada se ispili, je beličaste boje veličine oko 1 milimetar. Ako se hrani tkivom lista ili stablom zelenkaste je boje, a sivo ljubičaste ako se hrani krtolama. Potpuno razvijena gusenica je veličine 12 do 13 milimetara. Polaganje jaja na biljci u polju se dešava sporadično. Krompirovi moljci, međutim, nastavljaju da polažu jaja i kada se krompir smesti u skladišta. Tuneli, koji nastaju prolaskom larve, su mesta na kojima se nakon toga razvijaju bakterije i gljivice koje pojačavaju štetu koju je ostavio moljac iza sebe i onda krompir oboli od vlažne i sive truleži”, navodi Stajićeva.

Saditi zdrave i neoštećene krtole

Stajićeva preporučuje proizvođačima krompira da sade zdrave i neoštećene krtole i zagrću ih u rastresitom zemljištu na dubini od 10 do 15 centimetara, uz formiranje visokih bankova. To je najefikasniji način zaštite od najezde ove štetočine. Tokom sadnje moraju da kontrolišu pokrivenost krtola.

Plodored mora biti sa usevima koji nisu domaćini moljca. U polju je obavezno i suzbijanje korova domaćina samoniklog krompira. Na područjima gde se ova štetočina najčešće javlja valja primeniti raniju sadnju i to sortama krompira sa kraćom vegetacijom. Neophodno je i umereno navodnjavanje, jer se smanjuje mogućnost pucanja zemlje kroz koje prolazi ženka leptira i polaže jaja na krtoli. Vodene i takozvane funnel feromonske klopke treba koristiti za praćenje pojave leptira i delimičnu funkciju njegove brojnosti.

"Najoptimalnija primena insekticida je u polju. Celokupan tretman mora da se odvija pod kontrolom stručnjaka. Proizvođačima krompira, čiji usevi se nalaze u fazi sušenja cime, preporučuje se tretman insekticidom ovicidno - larvicidnog delovanja: Coragen 20 sc (hlorantraniliprol) 0,15 – 0,2 l / ha. Skladišne površine (podovi, zidovi, plafoni) prazna skladišta, mogu se tretirati insekticidima na bazi malationa, pirimifos - metila, cipermetrina i deltametrina. Nakon primene ovog insekticida, vreće sa krtolama treba dobro pokriti folijom, kako bi se obezbedilo što bolje delovanje upotrebljenih sredstava. Unošenje robe u tretirana prazna skladišta je dva dana posle primene", kaže Stajićeva.

Oštećene krtole posuti krečom i zakopati na lokalnoj deponiji

Ona savetuje proizvođačima krompira da zdrave krtole ne ostavljaju u polju, nego da ih u najkraćem vremenskom periodu smeste u skladište. Manje količine uskladištenog krompira mogu se mešati sa osušenim pepelom, talkom, peskom i slamom. Krompir se u magacinu može držati zajedno sa belim lukom, bosiljkom i drugim aromatičnim biljkama.

Oštećene krtole treba posuti negašenim krečom i uništavati zakopavanjem na lokalnoj deponiji. Sve to treba uraditi u saradnji sa predstavnicima lokalne samouprave. U skladištu krompira temperatura mora biti ispod 10°C (donji prag razvića), a najbolja je od 5°C do 8°C. Na vrata, prozore, ventilacione otvore skladišta postaviti anti - insekt mreže, kako bi se onemogućio ulazak novih štetočina, ali i izlazak onih koji se razvijaju na uskladištenim krtolama.