Plamenjača i pepelnica: U plasteničkoj proizvodnji paradajza nema prostora za improvizaciju

U plasteničkoj proizvodnji paradajza, nema prostora za improvizaciju kad su u pitanju bolesti. Često nije priroda ta koja pravi problem, već propust samog proizvođača.

U ovom periodu godine kada temperaturne vrednosti rastu, a vlaga u zaštićenom prostoru često oscilira, dve bolesti su najopasnije: plamenjača (Phytophthora infestans) i pepelnica (Oidium lycopersicum). Njihova pojava može u kratkom roku uništiti usev, naročito ako se mere zaštite ne sprovedu preventivno i pravovremeno.

Plamenjača (naslovna fotografija) se najčešće javlja na donjim listovima u vidu vodenastih, žućkastih do tamnosmeđih pega, koje brzo zahvataju ceo list, a potom i stabljiku i plodove. Uslovi za pojavu su visoka vlaga i temperature iznad 15°C.

Pepelnica se manifestuje kao sivo-bela prevlaka na naličju lista, najčešće u toplijim i suvljim uslovima, uz slabiju ventilaciju. Biljke gube funkcionalno lišće, slabije nalivaju plodove i kasne u zrenju.

Teško dolazi do plamenjače – ako ne pogrešimo mi

U zatvorenom prostoru, poput plastenika, plamenjača se ne pojavljuje lako ako se poštuju osnovna pravila mikroklime. U većini slučajeva, njena pojava je direktna posledica naše greške.

Najčešće greške su:

• Kasno otvaranje plastenika ujutro, čime se zadržava kondenzacija i visoka vlažnost – idealni uslovi za infekciju.
• Nepostojanje dnevne ventilacije, naročito u danima kada spoljašnje temperature nisu visoke, pa se proizvođači prevare misleći da nema potrebe za otvaranjem.

• Zatvaranje plastenika u večernjim satima pri noćnim temperaturama iznad 20°C – čime se stvara "staklenički efekat" sa visokom vlažnošću i temperaturom tokom cele noći.

Ako su noćne temperature iznad 20°C, plastenik se ne bi trebao zatvarati uopšte. Time se omogućava prirodna razmena vazduha, sprečava kondenzacija i značajno se smanjuje rizik od pojave bolesti. Ventilacija mora biti svakodnevna, bez izuzetka – to je osnova preventivne zaštite.

Pravilna zaštita: preventivno i kurativno

U ovom trenutku, biljke su u fazi formiranja plodova, što je kritična faza za infekcije.

Preporučene aktivne materije protiv plamenjače su: metalaksil + natrijum bikarbonat, etalaksil + bakar-oksihlorid, propamokarb hidrohlorid + fluopikolid, cimoksanil, azoksitrobin.

Protiv pepelnice:

• Sumporni preparati (u ranim fazama) – prirodno rešenje za niže infekcije.
• fluksapiroksad + difenokonazol, azoksitrobin, trifloksitrobin, tebukonazol.

Važno je rotirati aktivne materije kako ne bi došlo do stvaranja rezistentnosti patogena.

Prskanja obavljati rano ujutro ili predveče, kada su temperature niže. Izbegavati tretmane pred kišu, čak i u plasteniku, jer povećana vlažnost posle kiše ubrzava infekcije. Uvek koristiti aditive za bolje prijanjanje i produženje delovanja preparata.

Radovi u bašti u junu: Šta se radi, bere i sadi?

Ventilacija, otvoren plastenik i pravovremena zaštita – to je recept za zdrav usev. Oni koji se ovih principa drže, retko vide plamenjaču – a često broje kvalitetan i zdrav rod.

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor