Poželjno je da površina terena na kojoj će se graditi zaštićeni objekat za povrtarsku proizvodnju bude ravna. Objekti koji su izgrađeni na ravnim površinama su efikasniji, jer je kasnije znatno lakša kontrola automatizacije mnogih procesa u proizvodnji useva, pa je sve to ekonomičnije.
Povrtari koji žele ozbiljno da se bave ranom povrtarskom proizvodnjom zaštićeni prostor za uzgoj povrća moraju da izgrade na najboljem mogućem mestu. Savetodavac za ratarstvo u vranjskoj Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi Zoran Lazarov ističe da tom prilikom posebno moraju da vode računa o pristupačnosti vode koja se koristi za navodnjavanje.
Za ove svrhe u zaštićenom prostoru najčešće se koristi tehnička voda iz reka, jezera, bušotina, izvorska voda, ali veoma često i voda iz vodovoda.
"U savremenoj povrtarskoj proizvodnji veoma je važno da se obezbedi dovoljna količina visokokvalitetne vode. Zato je poželjno da se pre početka podizanja zaštićenog prostora i same proizvodnje u akreditovanim laboratorijama obavi provera kvaliteta vode koja podrazumeva hemijske i mikrobiološke analize", ističe Lazarov.
Hemijsko ispitivanje vode, prema njegovim rečima, ima poseban značaj kako za samo navodnjavnje useva tako i za savremene sisteme za navodnjavanje i ishranu povrtarskih biljaka. U tom slučaju posebna pažnja se obraća na koncentraciju nitrata i pojedinih mikroelemenata, jedinjenja gvožđa, koji u većim koncentracijama mogu biti toksični za biljke. Mikrobiološko ispitivanje vode na prisustvo mirkoorganizama je značajno zbog utvrđivanja prisustva patogenih mikroorganizama prouzrokovača bolesti kod povrtarskih biljaka i prisustva patogenih mikroorganizama prouzrokovača bolesti kod ljudi.
"Poželjno je da površina terena na kojoj će se graditi zaštićeni objekat bude ravna. Često se preporučuje da ona ima nagib od nula do pet odsto", kaže Lazarov i dodaje da objekti koji su izgrađeni na ravnim površinama su efikasniji, jer je kasnije znatno lakša kontrola automatizacije mnogih procesa u proizvodnji useva, pa je sve to ekonomičnije. Tamo gde ima potrebe obavezno treba primeniti mere za odvođenje kišnice i ne graditi objekte gde postoji opasnost od klizišta.
Naš sagovornik ističe da gotovo sve zaštićene objekte treba postavljati u pravcu sever - jug, kako bi biljke tokom dana bile što duže izlagane dnevnoj svetlosti, izuzev onih objekata koji se koriste za proizvodnju povrća tokom zime i koji se postavljaju u pravcu istok - zapad zbog veće ukupne osvetljenosti i toplotne efikasnosti. Takođe je naophodno da parcela na kojoj će se graditi zaštićeni prostor bude veća od trenutnih potreba proizvođača pa stoga često treba predvideti prostor za eventualno proširenje, kao i za izgradnju pomoćne zgrade, skladišta, puta, parkinga.
"Poželjno je da potreba za radnom snagom bude u skladu sa ponudom radne snage na tržištu u datom području. Poslednjih godina problem nedostatka radne snage je itekako izražen širom naše zemlje", kaže vranjski savetodavac i dodaje da zbog toga često treba da se planira izgradnja zaštićenih prostora u blizini urbanih mesta jer se lakše može doći do radne snage. Takođe treba voditi računa i o sposobnosti i umeću tih radnika za obavljanje poslova u poljoprivredi.
Infrastruktura poslednjih godina postaje ozbiljan problem za mnoge poljoprivredne proizvođače. Značaj dobre infrastrukture u prvom redu puteva u blizini zaštićenog prostora je veliki. Osim puteva u infrastrukturu ubrajamo i blizinu železnica, telefona, interneta, drva, gasa, struje, blizinu potrebnog repromaterijala supstrata, đubriva, pesticida.
"Prilikom uzimanja ili kupovine određenih površina na kojima se planira podizanje zaštićenog prostora, potrebno je dobro proveriti i sva pravna pitanja poput raznih dozvola, zoniranja terena, materijala koji se može upotrebiti za gradnju, da li zaštićeni prostor ne ugrožava okolinu", ističe na kraju Lazarov.
Tagovi
Autorka
