Proizvođači krompira zabrinuti: Zaustaviti pad domaće proizvodnje

"I ove godine je u Srbiji sigurno posađeno manje krompira za konzumnu upotrebu u odnosu na prethodnu. Manji proizvođači, kao i takozvani hobisti, nastavili su sa smanjenjem površina ili izlaze iz proizvodnje. To znači da će i ove godine Srbija u velikoj meri biti zavisna od uvoza", saopšteno je iz Udruženja za krompir Srbije.

U organizaciji Centra za krompir - Guča, Ekološkog društva Dragačevo i Udruženja za krompir Srbije 30. maja u Kulturnom centru u Guči je po treći put obeležen Svetski dan krompira u Srbiji. Potpredsednik Izvršnog odbora Udruženja za krompir Srbije, Živko Bugarčić, rekao je ovom prilikom da je Srbija imala značajan deficit u rodu krompira 2025 godine.

"Bilo nam je jasno još u toku leta da su potrebe za uvoznim konzumnim krompirom oko 40.000 tona, a na osnovu dostupnih informacija pretpostavljali smo da će severo-zapadna Evropa imati velike tržne viškove i veoma nisku cenu krompira", naveo je on.

Očekuje se dalji pad proizvodnje

Kako je dodao, predstavniku Ministarstva poljoprivrede na sastanku početkom avgusta prošle godine predočili da bi veliki uvoz konzumnog krompira mogao da počne već u septembru i da će, ako ne bude nekih mera zaštite tržišta zbog damping cena, značajno uticati na plasman domaćeg i dalji pad proizvodnje.

"Posle tog sastanka smo uputili dopis kabinetu ministra poljoprivrede i molbu da sa Ministarstvom trgovine razmotri uvođenje sezonskog prelevmana od oktobra do februara radi zaštite domaćeg tržišta. Na žalost, niko u oba ministarstva nije imao razumevanje za ovaj problem i predlog za njegovo rešavanje."

Evo kada je pravi trenutak za suzbijanje krompirove zlatice

Visoke maloprodajne cene krompira, istakao je, imaju direktan uticaj na sve veću potrošnju zamrznutog poluprženog pomfrita, čiji je uvoz u prethodnih 12 meseci bio više od 27.500 tona.

"Vremenske prilike su podstakle proizvođače u ravničarskim područjima da započnu sadnju već od polovine marta i ona je završena uglavnom oko 10. aprila, što je znatno ranije od uobičajene prakse. I u brdsko-planinskim područjima je nastavljen trend smanjenja proizvodnje, a sadnja je takođe obavljena ranije za oko 10-15 dana", naveo je i dodao da će Srbija sigurno imati potrebu za ponovni uvoz od oko 40.000 tona.

Kupovati domaći krompir

Kako je istaknuto, iz Evrope još nema zvaničnih i preciznih podatke o zasađenim površinama, ali su procene da su sve zemlje smanjile proizvodnju u odnosu na prošlu godinu.

"Nema sumnje da će vodeće zemlje (Nemačka, Francuska, Holandija i Belgija) tradicionalno imati višak krompira, ali je teško do avgusta dati prognozu o rodu i cenama. Potrebno je podstaći i naše potrošače da značaj kupovine domaćih poljoprivrednih proizvoda, jer bez osećaja značaja njihove lojalnosti prema robi domaćeg porekla ne možemo očekivati pozitivan pomak", navode iz Udruženja za krompir Srbije.