U dobro opremljenim oblicima zaštićenog prostora, pre svega u plastenicima i staklenicima postoje savremeni sistemi, kao i mogućnost automatske kontrole mikroklime i korišćenje senzora za vlagu i temperaturu
Jedan od najperspektivnijih pravaca intenzivne poljoprivrede u našoj zemlji je svakako proizvodnja povrća u zaštićenom prostoru. Zahvaljujući ovom vidu proizvodnje, proizvođači mogu da ostvare kontinuirani proizvodni ciklus tokom cele godine, kao i stabilniji prinos i kvalitet proizvoda. Proizvodnja u zaštićenom prostoru omogućava bolju kontrolu uslova gajenja, smanjuje zavisnost od klimatskih promena, ali i obezbeđuje veću ekonomsku dobit po jedinici površine.
Između ostalog, zbog sve veće potražnje za svežim i kvalitetnim povrćem, gajenje biljaka u zaštićenom prostoru dobija sve više na značaju. Iako zahteva veća početna ulaganja i tehnološku opremljenost, ovaj način proizvodnje donosi brži obrt kapitala i veću profitabilnost u odnosu na tradicionalnu ratarsku proizvodnju.
Viši naučni saradnik dr. Dario Danojević iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu ističe da se proizvodnja u zaštićenom prostoru može odvijati u niskim, srednjim i visokim tunelima, plastenicima i staklenicima. U dobro opremljenim oblicima zaštićenog prostora, pre svega u plastenicima i staklenicima postoje savremeni sistemi, kao i mogućnost automatske kontrole mikroklime i korišćenje senzora za vlagu i temperaturu.
"Na teritoriji naše zemlje povrtarska proizvodnja se uglavnom odvija u plastenicima i to najviše na teritoriji južne i centralne Srbije, ali i na području Vojvodine. Dominiraju mala i srednja poljoprivredna gazdinstva, a zaštićeni prostor zauzima između 5000 i 6000 hektara“, kaže Danojević.
Najzastupljenije povrtarske kulture u zaštićenom prostoru su, na prvom mestu paradajz, potom paprika, krastavac i zelena salata. Kada je reč o prinosu, on je znatno veći nego na otvorenom polju, ima više berbi, a proizvodnja je kontiunirana tokom cele godine.
"Kvalitet plodova koji se proizvedu na ovaj način podrazumeva ujednačen izgled, manja oštećenja, duži rok trajanje, veću tržišnu vrednosti kao i visok standard za izvoz“, naglašava naš sagovornik.
Kada je u pitanju sezonska prednost, on napominje da je konkurencija svakako manja u tom periodu, ali je mogućnost za planiranje proizvodnje izraženija. Pored prednosti, istakao je i probleme.
"Nedostatak kapitala, visoke cene energije, nestabilno tržište, uvoz konkurentskih proizvoda i oscilacije cena su neki od izazova u povrtarskoj proizvodnji u zaštićenom prostoru“, dodaje.
Između ostalog, Danojević se dotakao i teme vezane za najsavremeniji način gajenja biljaka bez zemljišta.
"Hidroponija podrazumeva proizvodnju biljaka u vodenom rastvoru sa rastvorenim hranivima, čija je primena karakteristična za savremene plastenike i staklenike“.
Osim što ovaj vid proizvodnje zahteva stručno znanje i stalni nadzor, omogućava brži rast, visok prinos, ali i bolju kontrolu bolesti i štetočina.
"Osnovni elementi sistema su rezervoar, u kome je smešten hranljivi rastvor, pumpe koje obezbeđuju cirkulaciju rastvora, kanali/korita koji nose biljke, senzori koji mere elektroprovodljivost, temperaturu i pH vrednost i ostali kontrolni sistemi“, kaže ovaj stručnjak.
Kako dodaje, tipovi hidroponskog sistema su: NFT sistem koji je zasnovan na kontinuiranom protoku tankog sloja hranljivog rastvora u kanalima dok DFT sistem koristi dublji sloj hranljivog rastvora.
"Hidroponski sistem DWC omogućava konstantan razvoj korenovog sistema koji je potopljen u stajaćem hranljivom rastvoru. Svakako da izbor sistema zavisi od biljne vrste i uslova proizvodnje“, napominje Danojević.
Na kraju razgovora, naš sagovornik zaključuje da je redovno merenje pH i EC vrednosti, kao i kontrola temperature rastvora i dezinfekcija sistema od ključnog značaja za hidroponsku proizvodnju u zaštićenom prostoru.
Tagovi
Autorka
