Najvažnije korake u proizvodnji rasada i to na primeru bamije pokazao nam je dr sc. Boris Ravnjak s Fakulteta agrobiotehničkih nauka Osijek
Kvalitetna proizvodnja rasada važan je korak za uspešan uzgoj povrća. Proizvođači treba da obrate pažnju na nekoliko ključnih faktora, poput kvaliteta supstrata, izbora kontejnera i pravilne setve.
O tehnologiji ove proizvodnje razgovarali smo sa dr sc. Borisom Ravnjakom s Fakulteta agrobiotehničkih nauka Osijek, koji je objasnio najvažnije korake i najčešće greške u ovom procesu na primeru bamije.
"Kod proizvodnje rasada najbitnije je obratiti pažnju na kvalitetan supstrat", naglašava naš sagovornik ističući kako je to jedan od najvažnijih faktora za uspešan razvoj mladih biljaka.
Prema njegovim rečima, proizvođači često prave grešku koristeći običnu zemlju iz bašte. Takav supstrat može da sadrži bolesti, štetočine ili seme korova. Stoga stručnjaci preporučuju korišćenje komercijalnih supstrata koji su sterilni i imaju optimalan odnos hraniva i pH vrednost.
Ravnjak objašnjava da je važno i pravilno pripremiti supstrat pre punjenja kontejnera. On često dolazi u grudvicama, pa ga je potrebno usitniti kako bi se svaka ćelija kontejnera ravnomerno napunila. Takođe, ako je suv, preporučuje se da se lagano navlaži pre punjenja kako bi se lakše formirale rupe za setvu.
U ovoj proizvodnji se koriste različite vrste posuda/kontejnera, najčešće od stiropora i plastične. Naš sagovornik pojašnjava da svaka od njih ima svoje prednosti i nedostatke.
"One od stiropora imaju bolju izolaciju zbog debljih zidova, dok su plastične dugotrajnije i lakše se dezinfikuju", kaže.
Plastične se mogu koristiti više puta i zauzimaju manje prostora prilikom skladištenja jer se mogu slagati jedna na drugu. S druge strane, one od stiropora se često oštete prilikom vađenja rasada, pa su po pravilu namenjene jednokratnoj upotrebi.
Prilikom punjenja važno je osigurati da svaka ćelija bude jednoliko napunjena supstratom. Nakon toga potrebno je napraviti rupe za seme. Preporuka je da dubina rupe bude dva do tri puta veća od veličine semena.
"Bamija ima relativno krupno seme, pa je setva vrlo jednostavna", kaže. Dodaje kako je njena klijavost semena vrlo visoka, često veća od 95 %, zbog čega je po pravilu dovoljno posejati jedno seme po ćeliji.
Nakon setve rasad je potrebno zaliti i osigurati mu odgovarajuće uslove za rast. Ravnjak upozorava da mnogi proizvođači prave grešku s preteranim zalivanjem. "U početnoj fazi ne treba koristiti preveliku količinu vode, jer se seme može isprati ili se može stvoriti prevelika vlaga", objašnjava.
Jedan od najčešćih problema u ovoj proizvodnji je bolest poleganja, koju uzrokuju patogeni iz tla. Prema rečima ovog stručnjaka, ta se pojava najlakše sprečava korišćenjem sterilnog supstrata, dezinfekcijom kontejnera i upotrebom kvalitetnog semena.
Svetlost takođe ima važnu ulogu u njegovom razvoju. Ako je nema dovoljno, biljke se izdužuju u potrazi za svetlom i kasnije daju slabije rezultate na polju.
Na pitanje da li se isplati proizvođačima da samostalno proizvode rasad, Ravnjak odgovara potvrdno. Smatra da je reč o relativno jednostavnom postupku koji ne zahteva mnogo vremena.
"Proizvodnja nije zahtevna. U jednom danu moguće ih je posejati i nekoliko hiljada", ističe.
Dodaje kako je važno pravilno planirati rok setve, zavisno od toga da li se uzgaja kultura u plasteniku ili na otvorenom. Za plasteničku proizvodnju se seju ranije, dok se za uzgoj na otvorenom može pričekati dok se zemlja dovoljno zagreje.
Kvalitetan rasad, zaključuje naš sagovornik, treba da bude čvrst, pravilno razvijen i ne sme biti izdužen. Takve biljke lakše se prilagođavaju nakon presađivanja i daju bolji prinos.
Povezana biljna vrsta
Tagovi
Autorka
