• Bolesti luka
  • 29.03.2020. 10:30

Sprečite pojavu rđe luka na vreme

Pojava bolesti dovodi do usporavanja razvoja biljaka i prinos može biti značajno umanjen.

Foto: Depositphotos/samael334.gmail.com
  • 255
  • 13
  • 0

Rđa luka je bolest koja se javlja na listovima biljaka iz roda Allium, a izazivaju je gljivice. Prvi put je opisana u Velikoj Britaniji 1809. godine i karakteristično je da se javlja u područjima sa čestom kišom i maglom. Obično ne dovodi do propadanja biljaka, ali je usporeno formiranje glavica i prinos je umanjen.

Gljivica voli vlažno vreme

Prouzrokovači oboljenja su dve gljivice: Puccinia porri i Puccinia alli. Simptomi koje uzrokuju i njihov životni ciklus su veoma slični. P. porri izaziva oboljenje na crvenom i belom luku, luku vlašcu, zimskom i divljim formama luka. P. alli izaziva štete na belom luku i praziluku, ali crveni luk ne napada.

Za oboljenje je karakteristično da se javlja kada je visoka relativna vlažnost vazduha, odnosno kada je kišovito i vlažno vreme, pri umerenoj i nižoj temperaturi. Zarazi pogoduje preobilno đubrenje azotnim đubrivima i nedostatak kalijuma. U prirodi se održavaju tokom zime na divljim lukovicama i na belom luku.

Kako prepoznati simptome?

Da bi smo znali kako spasiti luk od ovog patogena, potrebno je poznavati simptome i razvojni ciklus prouzrokovača oboljenja. Simptomi se javljaju na lišću u vidu malih, rđavih pega. Tokom vremena, one postaju tamnije obojene usled razvojnog ciklusa glivica. Ukoliko su vremenske prilike povoljne, pojava oboljenja može biti veoma jaka i to će dovesti do žućenja listova. Na kraju list propada.

Bolest se veoma brzo širi jer se spore prenose vazduhom. U kratkom roku mogu biti zaražene sve biljke na gredici ili polju.

Preventiva pre svega

Na našem području obično se ne sprovodi zaštita, ali u godinama jake pojave, prinos može biti veoma smanjen. Zbog toga se velika pažnja treba pokloniti preventivnim merama. Poštujući neka pravila možemo sprečiti prezimljavanje gljivica i formiranje spora. Treba znati da ne postoje sorte koje su 100 odsto otporne na pojavu ovog oboljenja.

Pošto gljivica prezimljava na zaostalim biljkama u polju ili na gredici, uvek je potrebno očistiti mesto gde je rastao usev. Na ovaj način prekidamo lanac širenja zaraze.

Od izuzetne važnosti je poštovanje plodoreda. Na istu parcelu vrste iz porodice lukova mogu se uzgajati tek posle tri, odnosno četiri godine. Takođe, nikad ne gajite luk u blizini divljih vrsta iz roda lukova jer mogu biti izvor prouzrokovača oboljenja.

U organskoj poljoprivredi, većina naših aktivnosti je usmerena na sprovođenje preventivnih mera. Što se bolest kasnije javi, manja je šteta na usevu.

Uvek je potrebno očistiti mesto gde je rastao usev. Na ovaj način prekidamo lanac širenja zaraze.

Jednom kada se simptomi jave na lišću ovog povrća, imamo malu mogućnost da delujemo. Iskustvo je vremenom pokazalo da je odlična preventivna mera tretiranje useva preparatom od mleka. Useve luka tretirajte u cilju sprečavanja pojave plamenjače, a kao rezultat tih tretmana neće se pojavljivati ni rđa.

Kada se simptomi pojave na lišću, tretiranje preparatom od mleka može usporiti širenje zaraze.

Mlekom ojačajte biljke i sprečite razvoj bolesti

Glavice luka biće manje, sitnije, ali gljivice ne napadaju glavice već samo lisnu masu. Ovaj patogen ne dovodi do propadanja glavica luka.


Tagovi

Bolesti luka Rđa luka Štetočine luka Formiranje glavica Vlažno vreme Rđave pege Prezimljavanje gljivica Plodored Preventivne mere Širenje zaraze


Autorka

Ranka Vojnović

Ranka je diplomirani inženjer poljoprivrede sa dugogodišnjim iskustvom u povrtarstvu, zaljubljenik u organsku poljoprivredu i druge oblike alternativne poljoprivrede poput biodinamike i permakulture.