Šta je potrebno za uspešnu proizvodnju cvekle?

Prema rečima savetodavca za povrtarstvo Dragana Mijuškovića cvekla ima veće potrebe za toplotom i manje je otporna na hladnoću od drugog korenastog povrća. Minimalne temperature potrebne za njeno klijanje su 6ºC-8ºC, a optimalna je oko 23ºC. Mijušković naglašava da visoke temperature mogu da doprinesu jakom rastu lisne mase, a to smanjuje rast korena, a samim tim i prinosa. On dodaje da tek iznikle biljke podnose mrazeve do -4 ºC.

Cvekla najbolje uspeva na lakšim i oceditim zemljištima

Najveći izazov u proizvodnji cvekle je, kako tvrdi Mijušković, ujednačeno nicanje, pa je zato neophodna pravilna i kvalitetna obrada i priprema zemljišta usitnjene strukture, kao i obilno zalivanje nakon setve. Cvekla ima izuzetne zahteve prema vlazi u početku vegetacije. Da bi seme cvekle počelo da niče ono mora da usvoji vlage i do 170% od svoje težine. Kada biljke porastu i dobro se ukorene potreba za vodom se smanjuje. Ovo povrće najbolje uspeva na plodnim zemljištima, dobre strukture, lakšim i oceditim, jer u takvim uslovima ono razvija dobro diferenciran i dubok koren - pravilnog oblika.

Mesto cvekle u prodoredu odmah iza žitarica i grahorica

Cvekla ima svoje mesto u plodoredu. Mijušković tvrdi da je najbolje da dođe na mesto kultura koje rano ustupaju svoje mesto na parceli. Ona najčešće dolazi posle žitarica i grahorica. Odmah po skidanju tih useva obavlja se oranje na dubinu 25-30 centimetara, da bi se sa što manje napora zemljište pooralo i da bi se očuvala zemljišna vlaga. Posle oranja se pristupa predsetvenim agrotehničkim merama: tanjiranju, setvospremanju i drljanju, da bi se stvorio rastresit sloj. Prilikom tih operacija treba uneti i dovoljne količine mineralnih đubriva. Pravilo je da se na lakšim zemljištima nađubri dobro zgorelim stajnjakom u količini 30 tona po hektaru uz dodatak 80kg/ha azota, 80 kg/ha kalijuma i 150 kg/ha fosfora. Na plodnim zemljištima nije neophodan stajnjak.

Dubina setve zavisi od predsetvene pripreme

Setva cvekle može biti u dva roka, odnosno za letnju ili kasnu jesenju-zimsku potrošnju. Setva se obavlja na dubini 3-5 centimetara. Dubina setve zavisi od kvaliteta predsetvene pripreme i stanja vodno-vazdušnog režima zemljišta. Ukoliko, zbog loših vremenskih prilika, ne uspemo zemljište najbolje da pripremimo i ako je ono ostalo krupnije strukture, tada se parcela obilnije zaliva i setva se obavlja na dubinu 2-3 cm da se ravnomerno nicanje ne bi dovelo u pitanje.

Špartanje važna mera u proizvodnji cvekle

Razmak između redova može biti 60-70 cm ili manji 30-40 cm, a to zavisi od krupnoće korena. Nega useva podrazumeva niz operacija koje omogućavaju pravilan rast i razvoj cvekle, a samim tim i maksimalan prinos. Osim proređivanja koje se obavlja kada se setva obavlja ručno na manjim površinama, značajna mera je špartanje. Ta operacija se obavlja više puta tokom vegetacije da bi se u međurednom prostoru razbila pokorica, biljke disale i uništili eventualni ponici korova. Nega useva podrazumeva i sprovođenje aktivne zaštite od korova, insekata i patogena koji mogu da ugroze proizvodnju tog povrća.

Kada se cvekla bere?

Cvekla za letnju potrošnju počinje da se bere kada dostigne prečnik 4-5 cm. Ipak, mnogo češća proizvodnja cvekle je za jesen i zimu i ona se u tom slučaju vadi, u zavisnosti od sorte i ranostasnosti, od septembra pa sve do pred mrazeve, zato što cvekla u fazi kada je koren već veliki i formiran ne može da podnese mrazeve i temperature ispod -3ºC. Koren se lako čupa, lišće se odseca do glave korena a koren se skladišti ili nosi na preradu.