Stenice vam uništavaju povrće - postoji "streptomicin" i za njih

Većina povrtarskih kultura se na našem području trenutno nalazi u fazi sazrevanja plodova što se poklapa sa periodom povećane aktivnosti štetnih stenica, naročito na paradajzu, paprici, ali i na mahunarkama. U narodu su poznate još i kao smrdibube, a nanose značajne štete pomenutim povrtarskim kulturama.

Najpoznatije su zelena povrtna stenica (Nezara viridula) i braon mramorasta stenica (Halyomorpha halys) koje svojim usnim aparatom bodu biljno tkivo, isisavaju sokove i unose štetne enzime uzorkujući tako deformaciju i neprijatan ukus plodova čime se gubi tržišna vrednost.

Na udaru okućnice

Prema rečima savetodavca za zaštitu bilja Jelene Dinić iz PSSS Niš, na teritoriji Nišavskog okruga pojava stenica je uočena uglavnom na neinvazivnim mestima, jer se veće povrtarske parcela redovno tretiraju protiv ovih štetočina.

"Invazivni nalet je primećen na okućnicama, korovima pored puta i oko parcela gde dominira zelena povrtna stenica poznata i kao smrdljivi martin. Karakteristična je, takođe, i po tome što na našim prostorima nema značajnih prirodnih neprijatelja, pa gajenim biljkama može da nanese ozbiljne štete", kaže Dinićeva za Agroklub.

Kako dalje napominje, larve sisaju sokove kako na mladim izdancima, tako i na lišću, dok se odrasli insekti hrane na plodovima koji usled napada postaju plutasti, tvrdi i deformisani.

"Ženke polažu jaja na naličju lista domaćina i to u grupama. Tek položena jaja su bele boje, a pred samo piljenje dobijaju narandžastu boju. U zavisnosti od vremenskih uslova, ova stenica može da ima i do četiri generacija godišnje", ističe savetodavac i dodaje da su protekle zime sve toplije, pa je samim tim i njihova brojnost nažalost sve veća.

Bubamare su rešenje?

Njihova ishrana biljnim tkivom, kaže ona, dovodi do tri glava problema.

"Sisanjem sokova biljkama se uskraćuje voda i hranljive materije, pa one vrlo brzo venu i suše se. Fizička oštećenja negativno utiču na rast i razvoj, što može potpuno uništiti biljku, dok ubodna mesta predstavljaju ulaz drugim patogenima."

Kada je reč o malobrojnim prirodnim neprijateljima, jedan od njih je, dodaje Dinićeva parazitska osica Trissolcus basalis koja se hrani jajima povrtne stenice. Međutim, na pomenutu predatorsku vrstu se ne može računati u manjim baštama, na okućnicama, već treba privući bubamare.

Osoliki pauk jede i smrdljive martine - evo još 6 zanimljivosti o čuvaru bašte

"Osoliki pauk je, takođe, jedan od retkih insekata koji lovi smrdljive martine, a njihovim larvama se hrane i mravi", navodi naša sagovornica.

Održavati baštu urednom i čistom

S obzirom na to da iz godine u godinu, stenice predstavljaju sve veći problem na povrću, treba preduzeti sve neophodne preventivne mere pre nego što se pristupi insekticidnom tretmanu.

"Plodored je jedna od najznačajnijih agrotehničkih mera i najveći broj povrtarskih kultura zahteva višegodišnji plodored najmanje pet do šest godina. Međutim, povrtarske vrste u intenzivnoj proizvodnji često nemaju poželjnu poljosmenu."

Za početak, dodaje, baštu treba držati čistom i ne odlagati nikakav otpadni materijal u blizini. Naročito ne treba ostavljati stare daske i cepanice koje stenicama mogu da posluže kao skrovište. Preporučuje se, takođe i redovno uklanjanje nepoželjnih biljnih vrsta.

"U proizvodnji paradajza i paprike se za suzbijanje ove štetočine koriste insekticidi na bazi aktivne materije hlorantraniprol koja deluje na mišiće insekta izazivajući paralizu i smrti dok lambda-cihalotrin pripada grupi piretroida i remeti protok jona kroz nervni sistem jedinki“, zaključuje savetodavac za zaštitu bilja.

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor