Osim direktnih šteta, tripsi uzrokuju i indirektne štete jer prenose velik broj biljnih virusa. Kako delovati pojasnila je savetnica za zaštitu bilja u kruševačkoj PSSS, Slađana Rilak.
Tripsi su izrazito polifagne štetočine, a osim na povrću prisutni su i na voću, cveću, ratarskim usevima, ali i na korovskim biljkama. Proizvodnja povrtarskih kultura gotovo je nemoguća bez njihove pojave kako u zatvorenom tako i na otvorenom polju.
Ove štetočine lako migriraju, što im omogućava brzo širenje iz otvorenih u zatvorene prostore, tako da razvijaju veliki broj generacija (12-15) tokom godine sa kratkim životnim ciklusom, pojasnila je savetnica za zaštitu bilja u kruševačkoj PSSS, Slađana Rilak.
"Tripsi su sitni insekti, dugi 1-1,5 mm sa tankim krilima prekrivenim dugim resama. Toliko su fotofobni da se zavlače u pupoljke i cvetove", istakla je i dodala da se hrane sisanjem biljnih sokova, polenom i ostalim delovima cveta, ali se mogu naći i na listu i plodu i na taj način utiču na smanjenje prinosa i dovode do deformacije plodova koji imaju smanjenu upotrebnu i tržišnu vrednost.
Rilakova dalje opisuje kako se na oštećenom lišću na mestu ugriza pojavljuju sitne srebrnastobele tačkice koje se sve više šire i asimilaciona površina se smanjuje. Nekroze se spajaju, a delovi listova postaju smeđi. U slučaju jačeg napada listovi se suše i ostaju na biljci. Oštećeni cvetovi venu i opadaju, što je razlog izostanka oplodnje, a samim tim se smanjuje i prinos. Pored direktnih šteta, tripsi nanose i indirektne štete jer prenose veliki broj biljnih virusa. Sve navedeno ukazuje da su oni opasne i ekonomski značajne štetočine čije suzbijanje mora biti adekvatno i kompleksno.
Na usevima paprike uočena jaja kukuruzne sovice - kako delovati?
"Za suzbijanje je potrebno preduzeti sve agrotehničke mere. Uništavanje biljnih ostataka i suzbijanje korova, posebno oko plastenika i staklenika, obavezna je i redovna mera borbe", savetuje, naglašavajući da postavljanje većeg broja lepljivih ploča omogućuje otkrivanje i izlovnjavanje štetočina. Postavljanjem gustih mreža protiv insekata na sve otvore u zatvorenim objektima u kojima se odvija proizvodnja takođe se može smanjiti njihovo prisustvo.
Hemijsko suzbijanje je, kaže, vrlo teško i složeno, prvenstveno zbog njihovog skrivenog načina života, a rezistentnost na veliki broj insekticida dodatna je otežavajuća okolnost. Delovanje insekticida temelji se na suzbijanju larvi i odraslih jedinki. Za bolju efikasnost potrebno je naizmenično primenjivati insekticide sa različitim mehanizmima delovanja.
Tu može pomoći, poručuje, preparat Dicarzol 50 SP na bazi aktivne materije formetanat-hidrohlorid koji je najbolje koristiti za prva prskanja jer ima karencu od 28 dana za primenu u povrću. Laser 240 SC i Laufer na bazi a.m. spinosad (supstanca prirodnog porekla), su takođe registrovani za suzbijanje tripsa i zbog svojih ekotoksikoloških svojstava se mogu koristiti u organskoj proizvodnji povrća. Fotorazgradivi su, pa imaju kratko delovanje, ali se mogu primeniti do tri puta u istoj kulturi. Karenca za primenu u povrću je tri dana. Insekticidi na bazi abamektina brzo se razgrađuju na svetlu pa se preporučuje da se koriste u večernjim satima. Karenca im je 7-14 dana.
Exirel (a.m. cijantraniliprol) je insekticid novije generacije i registrovan je za primenu u povrću (luk, paradajz, krastavac) i u zatvorenom prostoru. Može da se koristi i kod maline, breskve, nektarine. Karenca ovog preparata zavisi od biljne kulture u kojoj se primenjuje i može biti od 1 do 14 dana.
"Zbog skrivenog načina života važno je napomenuti da primena insekticida protiv tripsa mora biti kvalitetna i uz veću količinu vode (od 400-600 l/ha) kod povrća, a kod voća, ova količina je i do 1.000 l/ha", naglasila je ova stručnjakinja iz PSSS-a za kraj.
Izvori
Tagovi
Autorka