U Sremu povrće zamenjuje ratarske kulture

Sremci već godinama povećavaju površine pod povrtarskim kulturama na račun ratarskih. Pojedini delovi Srema prepoznatljivi su po proizvodnji paprike i paradajza, a Buđanovčani po proizvodnji dinja i lubenica. Poslednjih godina na sremskim njivama sve više je luka, karfiola i kupusa.

Sava Andrić, poljoprivrednik iz Buđanovaca već se godinama bavi povrtarskom proizvodnjom. Ove godine pored luka, na njegovim njivama našao se i kupus, ali i karfiol. Ovih dana ubira karfiol, za koji kaže da je dobro rodio i očekuje prinos od blizu 12 tona po hektaru. "Ja sam veoma zadovoljan i prinosom, ali i cenom koja je na početku bila i 120 dinara za kilogram. Iako ulaganja nisu mala, karfiol, kada dobro rodi, može da donese dobru zaradu", kaže Andrić.

Ključ je u obezbeđenom tržištu

Pored angažovanja radne snage, samo za seme karfiola je potrebno uložiti blizu 500 evra, kada se tome dodaju i tretmani zaštite, dođe se do toga da on nije jeftina biljna vrsta. To kažu i poljoprivredni stručnjaci, uz napomenu da je i navodnjavanje jedan od važnih faktora za dobar i kvalitetan rod. Andrić je i ove godine u potpunosti poštovao agrotehniku za proizvodnju ovog povrća za koje ima obezbeđeno tržište.

"Bez obzira što mi koji se bavimo povrtarstvom znamo da proizvedemo kvalitet, ako nemaš tržište, onda si u problemu. Ja imam tu sreću da imam obezbeđeno tržište, moja roba ide u velike markete i mnogo mi je lakše. Bilo bi veoma teško prodavati na pijaci, jer povrće je roba koja ne može dugo da čeka kupca. Najbolje je direktno sa njive obaviti i prodaju", tvrdi ovaj proizvođač.

Ono što u sezoni može da bude problem je radna snaga. "Mi koji se bavimo povrtarskom proizvodnjom moramo angažovati dosta radnika kako bi posao što pre uradili. Pored moje porodice, obavezno u dnevnicu uzimam i po nekoliko radnika. Nije uvek lako, jer se dosta Buđanovčana bavi povrtarstvom, a raspoloženih za berbu nema uvek dovoljno", objašnjava Andrić.

Uprkos vrućinama, kupus je dobro rodio

Pored karfiola, ovih dana Andrić završava i berbu kupusa. Nije na velikoj površini, ali je dobro rodio. "Kupus je dobar, mada bilo je problema zbog velikih vrućina na samom početku proizvodnje. Ipak sam uspeo da ga sačuvam i evo ovih dana završavam berbu, a prodajem ga po ceni od 20 do 25 dinara za kilogram. I za kupus imam obezbeđeno tržište", kaže Andrić i dodaje kako nešto uspe da proda i u selu jer je sezona pripreme kupusa za zimnicu.

Problem je neorganizovan otkup

Buđanovčani su nadaleko poznati po proizvodnji dinja, pa tako i naš sagovornik na svojim njivama svake godine ima i površine pod ovom biljnom vrstom. Priseća se da je dobro prošao i još jednom tvrdi da je razlog za dobru zaradu obezbeđeno tržište. Da nije tako, ovih biljnih vrsta ne bi bilo na njegovim njivama. Zbog toga, kaže, i sledeće godine u strukturi setve naći će se i dinje, kupus, kao i karfiol, a luk je već zasađen i dobro izgleda, mada je nedostatak vlage već evidentan. Da bi proizvodnja bila kompletna, na njegovim njivama biće i ratarskih biljnih vrsta. Pšenica je već zasejana, duboko oranje završeno, a plan je da sledeće godine najviše površina bude pod kukuruzom, koji je naša najzastupljenija biljna vrsta.

"Mi umemo da proizvedemo i kvalitet i kvantitet, ali bez organizovanog otkupa naše šanse za sigurnu zaradu su veoma male. Mislim da država što pre mora da se pozabavi tržištem i omogući nam da preko zadruga ili nekih drugih organizacija našu robu i prodamo. Dok tako ne bude, svi smo u problemu. Ja na sreću imam jednu firmu kojoj prodajem sve što proizvedem, ali mnogi su osuđeni na kvantaške pijace što nije dobro", zaključuje na kraju Andrić.