Ukoliko želite brže da razmišljate jedite spanać, poručuju nutricionisti. Potražnja za spanaćem na obrenovačkoj pijaci je veća nego prošle godine. Koliko je ova biljka zdrava, na koji način se uzgaja i da li je vredi svrstati u sam vrh povrtarskih kultura, govori povrtar Petar Božić.
Nema zdrave i izbalansirane ishrane bez svežeg voća i povrća. Ako hoćete brže da razmišljate - jedite spanać, poručuju nutricionisti. Ako hoćete da imate dobro varenje, dobru krvnu sliku, opet jedite spanać. Potražnja za spanaćem na obrenovačkoj pijaci je veća nego prošle godine, a povrtari i prodavci ističu da je prva tura spanaća, koja se kretala oko 300 dinara po kilogramu, rasprodata.
Trenutna cena spanaća iznosi oko 150 dinara po kilogramu. Spanać i blitva ovih dana kupuju se najviše radi gvožđa i poboljšanja krvne slike. Prodavci i povrtari kažu da je potražnja za spanaćem porasla u odnosu na prošlu godinu, najviše jer ga građani kupuju zbog zdravlja i alergija koje su u proleće najviše prisutne, ali i zbog sve popularnije veganske ishrane.
Spanać, koji u 100 grama sadrži čak 1.400 miligrama mineralnih sastojaka, predstavlja izbor hrane tokom cele godine za zdrave krvne sudove i srce, dobru krvnu sliku i čišćenje organizam. Treba ga jesti zbog kalcijuma, natrijuma, fosfora, mangana, bakra, i cinka. Zbog zavidnog prisustva celuloze, spanać je dragocen za varenje i čišćenje organizma. Osim što je zdrav, spanać je takođe i veoma lak za gajenje, ne zahteva posebne uslove, a može da raste i do dva puta godišnje.
Posejan u martu, spanać za berbu stuže u maju, a iz aprilske setve bere se u junu. Setvom u septembru omogućava se berba krajem novembra, a iz novembarske setve prezimljavlja i bere se tokom marta. Da bi se spanać što duže koristio, preporučuje se postepena setva u dva - tri navrata. Berba spanaća može da se obavlja u različitim fazama porasta, mesec dana posle nicanja, pa sve do pred cvetanje. Na malim površinama izvodi se ručno, čupanjem celih biljaka, koje se peru i iznose na pijace.
Zbog čega je spanać tako zdrav i zašto ga treba saditi, ispričao je povrtar Petar Božić, iz sela Piroman, koji se pored raznovrsne povrtarske proizvodnje odlučio i za uzgajanje spanaća. U dva savremena plastenika na po četiri ara, Božići sade spanać, kupus, paradajz, krastavac, blitvu, tikvice, luk, šargarepu, grašak, kupus i krompir.
"Spanać nismo oduvek sadili, u proizvodnju smo ga uveli tek pre nekih šest, ili sedam godina, kako smo krenuli da osvaremenjujemo plastenike, i kako je i potražnja za ovim povrćem porasla. Uglavnom radimo dva do tri useva u toku godine, tako da useve smenjujemo. Što se samog spanaća tiče, svake godine smo povećavali proizvodnju po malo, ostavljali seme i uglavnom ga sejali u oktobru ili novembru i martu. Spanać smo posadili na dva ara, zajedno sa blitvom, i salatom koje imamo nešto više", kaže Petar Božić.
Plastenik ima podno grejanje, a koristi se i kalorifer, kojim se suši vazduh. Seje se prvo u kontejnere, u holandeze, a potom se rasađuje. Božić ističe da je za sada sve u dobroj kondiciji, ali da moraju da "tempiraju" da rasad "ne pređe", kao i da većinu spanaća koji proizvedu i prodaju.
Spanać odlično izleda, i već se našao na pijacama, a razlog za opadanje cene spanaća u odnosu na prošlu godinu jeste i veća ponuda.
"Mi smo na dva ara, koliko smo posejali imali oko 350-400 kg spanaća. Možda bi ga bilo i više, da tokom zime nismo imali samo četiri dana u plusu, odnosno jutarnje temperature koje su bile u plusu. Nije bilo prekida, kako bi se spanać i druge biljke oporavile i došle u kondiciju, bilo je tu i dosta promašaja, ali kakva je zima bila, opet se dobro isplatilo. Sav spanać koji proizvedemo uglavnom i prodamo, najčešće u paru sa blitvom, ili zeljem, a kupuju ga i mladi i stari. Domaćice ga uglavnom koriste za razne specijalitete, ali ni mladi ne zaostaju u kupovini. Em je zdrav, i jeftin, em ukusan i lak", kaže ovaj domaćin.
Savremena povrtarska proizvodnja kod ove porodice traje cele godine, a domaćin svoju proizvodnju organizuje na oko osamdeset ari, i u plastenicima, i na otvorenom. Da bi se dobro prodalo i zaradilo, povrće mora biti kvalitetno, a na tržištu bi trebalo da se pojavi među prvima. Božići u tome uspevaju, spanać će prodavati na veliko na obrenovačkoj pijaci, a za njim stižu salata, krompir i kupus.
Za provratarsku proizvodnju treba puno rada i znanja, a iskusni povratri moraju stalno da uče. Ovo poljoprivredno domaćinstvo repromaterijal nabavlja svake godine, ali su to samo dopune pored semena koje ostavljaju. Božići smatraju da je bitnije da zemljište bude adekvatno pripremljeno za setvu, da biljke imaju kondicije u rastu i da će tako biti otpornije na bolesti. U plastenicima navodnjavaju mikrorasprskivačima i trakama kap po kap, dok na otvorenom zalivaju sa trakama kap po kap.
"Neophodno je mnogo znanja i stalno treba učiti. Ja sam u ovom poslu skoro trideset godina, i trudim se stalno naučim što više o određenim kulturama. Svestan sam toga da ipak malo znam, te apelujem da, ukoliko je to moguće, na nivou opštine imamo stručnjaka koji bi nam davao savete", poručuje Petar Božić.
Foto: Mabel Amber / Pixabay
Povezana biljna vrsta
Sinonim: - | Engleski naziv: Leaf beet | Latinski naziv: Blitva lisnata Beta vulgaris L. ssp. Vulgaris var. cicla
Blitva je dvogodišnja biljka. U prvoj godini razvije dubok i razgranat koren, koji je u gornjem delu zadebljan, skraćenu stabljiku i rozetu lišća. U drugoj godini razvije se... Više [+]Tagovi
Autorka
Jedan od najlekovitijih spojeva: sremuš i rakija
Za pripremu tinkture sremuša potrebno je: 1. Dobar doručak (po ukusu) uz salatu od svežih listova sremuša 2. Iseckan sremuš 3. Kvalitetna rakija kojom će se sremuš prelit...
