• Moderna agrikultura
  • 17.04.2015. 10:30

Vertikalne farme budućnosti - samo nebo je granica!

U skorijoj budućnosti gajit ćemo uz pomoć visoke tehnologije, na višeetažnim i energetski samoobnovljivim proizvodnim prostorima, sa vrlo preciznom regulacijom agroekoloških uslova!

Foto: brightagrotech.com
  • 476
  • 14
  • 0

Majmuni u britanskom zoološkom vrtu Paignton već jedu svežu zelenu salatu gajenu na prvoj vertikalnoj farmi u Evropi, a odnedavno se krastavci, boranija, patlidžani i jagode sa vertikalne farme koja se ne penje u vazduh, nego ide tri sprata ispod zemlje, nalaze i na policama holandskih trgovina.

Ideja vertikalnih farmi postoji još od 1950-ih, a projekti su se već realizovali od Južne Koreje preko Evrope do Amerike. Procenjuje se da će do 2050. godine gotovo ¾ stanovnika Zemlje živeti u gradovima, odnosno kako će se sadašnja populacija povećati za oko 3 milijarde ljudi. Kako bi se omogućio što brži i efikasniji uzgoj, kao i transport većih količina hrane do potrošača, naučnici rešenje vide u vertikalnim farmama.

Organski uzgoj u hranjivim rastvorima

Prema nekim naučnim proračunima, jedno zatvoreno jutro ekvivalent je za četiri do šest ili čak i više jutara zemlje na otvorenom. Zagovornici vertikalnih farmi tvrde kako su efekti ovde puno veći za razliku od konvencionalne poljoprivrede. Usevi poput pšenice, pirinča, šećerne repe i lisnatog povrća uzgajali bi se u mineralnim hranjivim rastvorima ili bez čvrste podloge. Svi bi bili organski uzgojeni, bez upotrebe pesticida, herbicida, đubriva.

Vertikalni farmeri, za koje kompanija Fast Future predviđa kako će biti jedno od najunosnijih zanimanja budućnosti, ne bi trebali imati problema sa vremenskim uslovima (tučom, sušom), jer toga ovde ne bi bilo. Višak vode bi se reciklirao u pijaću pomoću isparavanja i transpiracije.

Održiva proizvodnja hrane

Pored toga što bi vertikalne farme oživele gradska područja, istovremeno bi omogućile održivu proizvodnju hrane kontrolisanog porekla, ali i bile stalnim izvorom hrane tokom cele godine. U područjima sa malo vode, poput bliskoistočnih zemalja takođe bi mogle rešiti problem prehranjivanja populacije.

Izvršni direktor Valcente, kompanije koja je stvorila prvu vertikalnu farmu u Evropi, Kris Bredford, rekao je kako vertikalne farme mogu biti u gradskim skladištima, nekadašnjim industrijskim postrojenjima, visokim zgradama.

S druge pak strane, oprašivanje bi mogao biti jedan od problema u njima jer bi se ono moralo sprovoditi, pretpostavljaju naučnici, ručno - što bi moglo da poveća troškove proizvodnje, a ni infrastruktura ne bi bila jeftina.

Holandska kompanija PlantLab sa sedištem u Den Boschu izgradila je vertikalnu farmu na kojoj se uzgaja voće, povrće i ukrasno bilje, ali koja ne ide u vazduh, nego se spušta tri sprata ispod zemlje. Gertjan Meuvs, jedan od vlasnika ove kompanije, rekao je kako ostvaruju tri puta veći prinos od onoga u staklenicima, a troše 90% manje vode od klasičnih farmi. Reč je o potpuno zatvorenoj farmi gde nema prirodnog svetla, a sve se zasniva na visokoj tehnologiji koja uključuje čak i matematički proračun za modeliranja rasta biljke.

Foto: brightagrotech.com


Tagovi

Hrana Budućnost Organski uzgoj Zemlja Evropa Siromaštvo Glad Vertikalne farme Napuštene zgrade Stanovništvo Veliki gradovi


Autorka

Ivana Barišić

Više [+]

Pre nego što je upisala studije prava, Ivana je počela da se bavi novinarstvom, pa je u ovom poslu i ostala. Pisala je za nekoliko dnevnih listova, a ima iskustva i sa televizijskim novinarstvom. Kada ne piše, vozi bicikl ili skija.:)