Zaštita krastavaca od pepelnice: Koje mere daju najbolje rezultate?

Krastavac je jedna od najznačajnijih povrtarskih kultura koja se u našim agroekološkim uslovima gaji u zaštićenom prostoru i na otvorenom polju. Osim što je profitabilna, proizvodnja ovog povrća je i zahtevna, jer treba ispoštovati sve neophodne mere, koje će biljkama obezbediti normalan rast i razvoj.

Redovnim i adekvatnim prihranjivanjem, kao i zaštitom od bolesti i štetočina, pruža se mogućnost za visok i kvalitetan prinos.

Jedna od najznačajnijih bolesti krastavca koja se naročito javlja u zaštićenom prostoru je pepelnica čiji je prouzrokovač Erysiphe cichoracearum. Pored krastavca, ovaj patogen često napada tikvice, ali i bundeve.

Simptomi prvo na listovima

Savetodavac za zaštitu bilja iz PSSS Niš, Dragiša Stojanović, navodi da se simptomi najpre uočavaju na donjem i srednjem lišću i to uglavnom na licu lista, ređe na naličju.

"Karakterističan znak ovog oboljenja je beličasta, rastresita i pepeljasta prevlaka koja vremenom pokriva celu površinu lista usled čega on postaje hlorotičan, krt, a kasnije se suši i propada. Ukoliko je infekcija jaka, simptomi se uočavaju i na stablu, retko na plodu", kaže ovaj stručnjak za Agroklub.

Kako dalje napominje, patogen se najintenzivnije razvija na bujnim biljkama, a kao posledica rane infekcije, dolazi do njihovog sušenja i propadanja. Usled značajnog oštećenja lisne mase smanjuje se i fotosintetska aktivnost, pa tom prilikom dolazi do usporenog razvoja i smanjenja kvaliteta plodova, u težim slučajevima i do umanjenja prinosa.

"Patogen se najbolje razvija na temperaturi od 25 do 30 stepeni uz prisustvo visoke relativne vlažnosti vazduha. To je čest slučaj u zaštićenom prostoru, naročito ako se ne obezbedi dobra provetrenost, tačnije, adekvatna cirkulacija vazduha."

Ne gajiti ga na istoj parceli tri godine

Kada je reč o preventivnim i hemijskim merama koje se primenjuju protiv pepelnice, treba istaći važnost primene plodoreda, kao i gajenje otpornih sorti, uravnoteženo đubrenje i redovnu zaštitu.

"Plodored je jedna od najvažnijih mera koju treba ispoštovati u svakoj proizvodnji. U ovom slučaju, ne treba gajiti krastavac na istoj parceli najmanje tri godine, kao ni srodne biljne vrste poput tikvica i bundeve", upozorava naš sagovornik i dodaje da treba voditi računa i prilikom izbora sorti i treba se opredeliti za one koje su otporne.

Koje povrće je najbolje uzgajati posle krastavaca?

Redovan pregled biljaka, provetravanje i kontrolisanje temperature i relativne vlažnosti vazduha, kaže on, nikako ne treba zanemariti.

Koje preparate primeniti?

Kako ističe, treba izbegavati veliku gustinu sadnje, prekomernu količinu azotnih đubriva koja biljkama daje bujnost zbog koje su podložnije infekcijama, kao i orošavanje biljaka i kvašenje listova. Dezinfekcija alata i uklanjanje biljnih ostataka iz prethodne sezone, takođe su bitne preventivne i sanitarne mere.

"Od hemijskih preparata primenjuju se kontaktni i sistemični fungicidi različitih hemijskih grupa kako bi se izbegla pojava rezistentnosti i to na bazi azoksistrobina, penkonazola, difenokonazola ili kombinacije fluopirama i trifloksistrobina", navodi Stojanović.

Poljoprivrednim proizvođačima se svakako savetuje da strogo vode računa o dozi preparata koju je neophodno primeniti, ali i karenci, to jest vremenu koje treba da prođe od momenta tretiranja do berbe.

"Preventivne mere i pravovremena hemijska zaštita su ključ uspeha u kontroli ove bolesti", zaključuje naš sagovornik na kraju razgovora.