Budućnost u ishrani: insekti?!

Dok u nekim državama insekte smatraju poslasticom,  s druge strane ima i onih koji ni za živu glavu ne bi okusili, recimo crve ili bubašvabe.  Ipak, istraživanja pokazuju da bi uključivanje insekata u lanac ishrane mogao pomoći u borbi protiv gladi, ali i u smanjenju zagađenosti u svetu. 

Ljudska populacija raste velikom brzinom što će dovesti do toga da će do 2050. godine na Zemlji biti oko 9 milijardi ljudi. Ono što najviše brine stručnjake jeste kako nahraniti toliki broj ljudi, a kao jedno od rešenje problema vide u - insektima.  

Insektima "protiv" virusa

Holandski entomolog, prof. dr Marcel Dicke, baveći se proučavanjima insekata kaže da se naša ishrana delimično sastoji od životinjskih proteina koji se dobijaju od stoke, ribe ili divljači. Dicke ukazuje na to da postoje mnogi problemi koji prate proizvodnju, a na prvo mesto stavlja ljudsko zdravlje.

Za primer daje epidemiju svinjskog gripa u Holandiji devedesetih godina. Do epidemije svinjskog gripa dolazi zbog toga što svinje i ljudi dele slične viruse koji mogu da se kombinuju i time dovedu do nove bolesti koja može biti smrtonosna. Sa insektima to ne bi moglo da se dogodi što ih dovodi u prednost. Ostali faktori koji daju prednost insektima su konverzija hrane i zaštita okoline, odnosno manja proizvodnja balege.  

"Postoji nekoliko stotina sisara, a šest miliona različitih vrsta insekata. Zapravo, ako bismo uračunali sve pojedinačne organizme, došli bismo do mnogo većeg broja. U stvari, od svih životinjskih vrsta na Zemlji, 80% hoda na šest nogu. Ako bismo mogli da izbrojimo sve pojedince i uzmemo njihovu prosečnu težinu, iznosila bi negde oko 200 do 2.000 kg po osobi na Zemlji, rekao je Dicke, uz opasku da u terminima biomase, insekata ima više nego nas, te da se ne nalazimo se na planeti ljudi već na planeti insekata. 

Kilogram skakavaca ima kaloričnu vrednost deset hot dogova 

Kako bi približio sliku o kvalitetu mesa insekata, Dicke pravi paralelu govreći da jedan kilogram skakavaca ima istu količinu kalorija kao 10 hot dogova ili 6 big mekova, a analize masnoća, proteina i vitamina ocenjuje kao dobre,  što je još jedna prednost za insekte. 

Čak iako nam se ne dopada ideja o ovom načinu ishrane, ovaj naučnik smatra da ćemo morati da se prilagodimo upravo zbog pomenutog povećanja poljoprivredne proizvodnje za 70 odsto. Zemlje kao što su SAD, Velika Britanija, Holandija čine manjinu s obzirom na to da 80 odsto populacije već jede insekte.

Dicke navodi da ih ljudi jedu ne zato što su gladni već zato što smatraju da su delikates: “U stvari, mi imamo delikates koji je veoma sličan skakavcu. Škampe, delikates koji se prodaje po veoma visokoj ceni. Ko ne bi voleo da jede škampe? Ima malo ljudi koji ih ne vole, ali  škampi, krabe ili jastozi su veoma bliski rođaci. U stvari, skakavci su kopneni škampi i dobro bi se uklopili u našu ishranu", kaže Dicke. 

Čovek pojede po 500 grama insekata godišnje 

U proseku, svaki čovek pojede najmanje 500 grama insekata godišnje jer sva prerađena hrana koju konzumiramo sadrži insekte. Razlog za to je što se nalaze u prirodi, u usevima, a dešava se i da oštete neke plodove. Takođe, mnogi prehrambeni proizvodi koji su crvene boje farbaju se prirodnom bojom.

"Surimi štapići" koji se prodaju kao meso raka su u stvari bela riba koja se farba prirodnom bojom. Ta boja se proizvodi od jednog insekta koji živi na kaktusu i to u količinama od 150 do 180 tona godišnje. Na Kanarskim ostrvima i u Peruu to je veliki biznis. “Jedan gram boje košta oko 30 evra, a gram zlata košta 30 evra. Dakle, ta stvar kojom bojimo našu hranu je veoma vredna”, zaključio je prof. dr Dicke.

Ono o čemu malo znamo jeste to da se insekti ne nalaze samo u prirodi već su uključeni i u ekonomiju. Prema jednoj od procena, ekonomija SAD-a zarađuje 57 milijardi dolara godišnje, što je veliki besplatni doprinos. Naravno, ne doprinose samo ekonomiji SAD-a već ekonomiji bilo koje države. Nameće se pitanje: šta to insekti rade? Uklanjaju balegu, oprašuju useve. Trećina voća koje jedemo rezultat je reprodukcije u kojoj su insekti pomogli. Kontrolišu štetočine i hrana su za životinje.

Više od 1000 vrsta insekata koje ljudi već konzumiraju 

Insekti se nalaze na početku lanca ishrane što znači da ih jedu i male i velike životinje što dovodi do toga da ih na kraju lanca ishrane jedu i ljudi.

“Postoji više od 1000 vrsta insekata koji se jedu širom sveta, a to je mnogo više od nekoliko vrsta sisara koje jedemo kao što su krava, svinja ili ovca”, ističe prof. dr Dicke.

Konačan odgovor na pitanje zašto još uvek ne jedemo insekte krije se u stavu. Nismo naviknuti i opažamo insekte kao organizme koji su mnogo drugačiji od nas. Potrebno je promeniti shvatanje o insektima. Ovu temu Dicke zaključuje mišlju da su insekti veličanstveni, da rade divne stvari u prirodi, ali imaju i ozbiljnu ulogu:“Jer ako insekti izumru i mi ćemo ubrzo izumreti. Ako mi izumremo, insekti će radosno nastaviti život.”

Više saznajte u video prilogu: